Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 182/23 od 12.04.2023. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojena, a delimično odbijena žalba tuženog tako što je prvostepena presuda preinačena u usvajajućem delu i odbijen tužbeni zahtev za izmenu odluke o izdržavanju maloletnih tužilaca i to: preko obaveze tuženog od 12.000,00 dinara za izdržavanje mal. AA i preko obaveze tuženog od 10.000,00 dinara za izdržavanje mal. BB počev od 16.06.2022. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok je u preostalom nepreinačenom usvajajućem delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05...6/15) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 829/20 od 03.08.2020. godine, koja je istog dana postala pravnosnažna, razveden je brak roditelja maloletnih tužilaca, koji su povereni majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz obavezu oca – ovde tuženog da doprinosi njihovom izdržavanju iznosima od po 7.500,00 dinara mesečno za svakog od njih pojedinačno počev od 03.07.2020. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, i uz uređenje načina održavanja ličnih odnosa između maloletne dece i oca na način bliže izložen u toj odluci. Mal. tužilja AA je rođena 2016. godine, a mal. tužilac BB 2019. godine. Maloletni tužioci žive u ... sa majkom, u kući koja je vlasništvo njihove bake po majci, u odvojenom domaćinstvu. Režijski troškovi za kuću iznose oko 20.000,00 dinara mesečno, s tim što je za nabavku drva plaćeno 156.000,00 dinara. Zakonska zastupnica maloletnih tužilaca je po zanimanju ..., ali je zaposlena u ... sa mesečnom zaradom od 45.000,00 dinara. Ne poseduje imovinu u svom vlasništvu. Tuženi izmiruje dospele rate na ime izdržavanja maloletne dece po prethodnoj sudskoj odluci. Živi u zajedničkom domaćinstvu sa svojom majkom, u kući koja je njeno vlasništvo. Majka tuženog je primalac socijalne pomoći. Tuženi trenutno obavlja građevinske poslove. Prema sopstvenim navodima može da zaradi oko 18.000,00 dinara nedeljno. Režijski troškovi za kuću su oko 7.000,00 dinara, a za grejanje u grejnoj sezoni domaćinstvo potroši 70.000,00 dinara. Tuženi nema u vlasništvu nepokretne imovine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, imajući u vidu uzrast maloletnih tužilaca (6 i 3 godine), njihovo zdravlje, potrebe na ime ishrane, odeće i obuće, higijene, socijalnog života, činjenicu da maloletna tužilja AA pohađa predškolsku ustanovu, a maloletni tužilac BB pohađa vrtić, za koje se ne plaća novčana naknada, prvostepeni sud je utvrdio da ukupne mesečne potrebe maloletne tužilje iznose 24.000,00 dinara mesečno, a maloletnog tužioca 20.000,00 dinara mesečno. Imajući u vidu prihode oba roditelja, njihove mesečne rashode, posebno ceneći imovinske prilike dužnika izdržavanja (rođen 1990. godine, zdrav i radno sposoban, obavlja povremene poslove kao građevinski radnik, ostvaruje na taj način mesečne prihode) zaključio je da tuženi ima obavezu i mogućnost da doprinosi izdržavanju maloletne dece u višim iznosima od onih na koje je obavezan prethodnom sudskom odlukom i to izdržavanju maloletne AA sa 14.000,00 dinara mesečno, a maloletnog BB sa 12.000,00 dinara, jer dodatnim radnim angažovanjem ima mogućnost da ostvari veće prihode, a ostatak do ukupno utvrđenih mesečnih potreba treba da obezbedi i majka. Ove iznose je umanjio za iznose od po 7.500,00 dinara koje je tuženi plaćao po prethodnoj sudskoj odluci, pa je obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju tužilaca počev od podnošenja tužbe pa do presuđenja 17.01.2023. godine iznosom od 6.500,00 dinara mesečno za maloletnu tužilju i iznosom od 4.500,00 dinara mesečno za maloletnog tužioca. Od presuđenja pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi obavezao ga je da doprinosi izdržavanju sa iznosom od 14.000,00 dinara mesečno za maloletnu tužilju i iznosom od 12.000,00 dinara mesečno za maloletnog tužioca. Tužbeni zahtev preko dosuđenih iznosa pa do traženog iznosa od po 16.000,00 dinara mesečno na ime izdržavanja za svakog od tužilaca odbio je za ceo utuženi period kao previsoko postavljen.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu smatrajući da je prvostepeni sud previsoko odmerio obavezu tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnih tužilaca, imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe maloletne dece, koji su po nalaženju drugostepenog suda nesumnjivo uvećane u odnosu na vreme ranijeg presuđenja, uzrast dece, kao i standard života dužnika izdržavanja, tako da tuženi treba da doprinosi izdržavanju maloletne ćerke u iznosu od 12.000,00 dinara mesečno, a maloletnog sina u iznosu od 10.000,00 dinara mesečno počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće. Zato je drugostepeni sud prenačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tako što je odbio tužbeni zahtev za izmenu odluke o izdržavanju maloletnih tužilaca preko obaveze tuženog od 12.000,00 dinara za maloletnu ćerku i preko obaveze tuženog od 10.000,00 dinara za maloletnog sina počev od dana podnošenja tužbe 16.06.2022. godine pa ubuduće. U preostalom nepreinačenom usvajajućem delu navedenu prvostepenu presudu je potvrdio.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepene odluke su zasnovane na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona je propisano da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

U postupku po tužbi za izmenu prethodne sudske odluke kojom je odlučeno izdržavanju, kada u vreme njenog donošenja nisu utvrđene sve činjenice od značaja za visinu obaveze dužnika izdržavanja, već je to bilo predmet dogovora roditelja, sud u novoj parnici ima obavezu da utvrdi kakve su bile okolnosti u vreme donošenja prethodne sudske odluke, da bi mogao da oceni da li su se te okolnosti izmenile u vreme podnošenja tužbe ili nisu.

U konkretnom slučaju, prethodnom sudskom odlukom od 03.08.2020. godine brak roditelja maloletnih tužilaca je razveden na osnovu sporazuma, na osnovu kojeg je odlučeno o visini obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju dece - ovde maloletnih tužilaca, tako da tom prilikom nisu utvrđivane njihove stvarne imovinske prilike, niti imovinske prilike njihovih roditelja, pa ni njihove potrebe na ime izdržavanja. Tužba za izmenu odluke o visini izdržavanja u ovoj pravnoj stvari je podneta 16.06.2022.godine. Nižestepeni sudovi su ocenili da su se na strani maloletnih tužilaca kao poverilaca izdržavanja promenile okolnosti koje su postojale u vreme donošenja prethodne odluke što se odnosi na to da su sada stariji. Međutim, sama po sebi ta činjenica nije dovoljna za izmenu prethodne odluke o izdržavanju imajući u vidu da je od donošenja prethodne sudske odluke do podnošenja tužbe u ovoj parnici proteklo manje od dve godine.

U takvoj situaciji trebalo je utvrditi potrebe maloletnih tužilaca u vreme donošenja ranije sudske odluke i u vreme donošenja nove sudske odluke, da bi se utvrdilo da li su njihove potrebe povećane i u kojoj meri. Nije utvrđeno ni da li su se i koje okolnosti promenile na strani dužnika izdržavanja – tuženog. Prilikom prvog saslušanja pred prvostepenim sudom u zapisnik je uneto da mesečno zarađuje 30.000,00 do 50.000,00 dinara, ali da zimi teže nalazi posao. Prilikom drugog saslušanja u zapisnik je nejasno uneta izjava tuženog, pa je tako uneto da, radeći građevinske poslove, može da zaradi 18.000,00 dinara mesečno, što iznosi 3.000,00 dinara nedeljno. Kod iznetog, ostalo je nerazjašnjeno kolike prosečne mesečne prihode tuženi (koji ima samo osnovnu školu) može da ostvari po osnovu obavljanja građevinskih poslova (očigledno po osnovu obavljenih privremenih i povremenih poslova), te s tim u vezi koliko iznose mesečne potrebe ne samo domaćinstva u kome on živi, nego i rashodi tog domaćinstva, kao i njegovi lični rashodi (pre svega za ishranu u toku meseca). Ukupno utvrđena obaveza dužnika izdržavanja da doprinosi izdržavanju maloletnih poverilaca izdržavanja ne sme da prevazilazi 50% od njegovih redovnih mesečnih novčanih primanja shodno odredbi člana 162. stav 2. Porodičnog zakona.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i utvrdititi sve bitne činjenice od značaja za utvrđenje da li su se i u kojoj meri izmenile okolnosti koje su postojale u vreme donošenja prethodne sudske odluke, kojom je utvrđena obaveza tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnih tužilaca kao poverilaca izdržavanja, kao i imovisnke prilike dužnika izdržavanja uključujući i njegove prihode i mogućnosti da ih stiče, ali i rashode, te potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić