Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Mirjane Andrijašević, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slavoljub Gajić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja ''Stari Grad'' iz Beograda, radi utvrđenja ništavosti aneksa ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3257/20 od 05.11.2020. godine, u sednici održanoj 13.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv stava prvog i drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3257/20 od 05.11.2020. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv stava prvog i drugog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3257/20 od 05.11.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3211/17 od 29.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor litispendencije istaknut u odnosu na tužilju DD u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje AA iz ..., pa je utvrđeno da je ništav aneks ugovora o radu br. .. od 31.01.2006. godine, koji je ona zaključila sa tuženim. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje BB iz ..., pa je utvrđeno da je ništav aneks ugovora o radu br. .. od 31.01.2006. godine koji je ona zaključila sa tuženim. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje VV iz ..., pa je utvrđeno da je ništav aneks ugovora o radu br. .. od 31.01.2006. godine koji je ona zaključila sa tuženim. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje GG, pa je utvrđeno da je ništav aneks ugovora o radu br. .. od 31.01.2006. godine koji je ona zaključila sa tuženim. Stavom šestim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje DD iz ..., pa je utvrđeno da je ništav aneks ugovora o radu br. .. od 31.01.2006. godine koji je ona zaključila sa tuženim. Stavom sedmim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje ĐĐ iz ..., pa je utvrđeno da je ništav aneks ugovora o radu br. .. od 31.01.2006. godine koji je ona zaključila sa tuženim. Stavom osmim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 548.625,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 3257/20 od 05.11.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3211/17 od 29.07.2020. godine, u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke i žalbu tuženog u tom delu odbio, kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu osmom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3211/17 od 29.07.2020. godine, pa je obavezan tuženi da plati tužiocima na ime troškova parničnog postupka iznos od 476.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu zahtev tužilaca za iznos od još 72.375,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da plate tuženom na ime troškova žalbenog postupka iznos od 33.000,00 dinara.

Protiv stava prvog i drugog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužioci su dostavili odgovor na reviziju tuženog, sa zahtevom za naknadu troškova sastava odgovora.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu zaključenog između parničnih stranaka, jer su zasnovani na različitom vrednovanju zaposlenih radnika kod tužene za isti rad, a pobijana odluka doneta je primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava. Odluke priložene uz reviziju tuženog, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse, ne odnose se na predmete sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovoj parnici, pa su bez uticaja na odlučivanje o posebnoj reviziji.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi utvrđenja ništavosti aneksa ugovora o radu tužioci su podneli 1.11.2017. godine, pa prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih odnosa.

Odredbama Glave XXXIX Zakona o parničnom postupku, propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe ovog Zakona primenjuju kada odredbama te glave Zakona nije drugačije propisano (član 436.).

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova, revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka i tada se o dozvoljenosti revizije odlučuje prema vrednosti predmeta spora, u smislu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu da su u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa već utvrđenje ništavosti aneksa ugovora o radu kojima je izmenjena zarada tužilaca u iznosima koji su ispod novčanog iznosa za izjavljivanje revizije iz člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Tužiocima troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za vođenje ove parnice na osnovu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu trećem izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić