.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1726/2022
06.12.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca „Delhaize Serbia” d.o.o. Beograd, kao pravnog sledbenika „C market“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Miloš Radojević, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1096/21 od 14.10.2021. godine, u sednici održanoj 06.12.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1096/21 od 14.10.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 17/17 od 28.10.2020. godine, stavom I izreke, utvrđeno je da je tužilac, kao pravni sledbenik „C market“ a.d. Beograd, stekao pravo svojine sa udelom od ½ idealnih delova na poslovnom prostoru – samousluzi, koja se nalazi u Beogradu, u centru Mesne zajednice „...“ u ..., na adresi ... broj .., spratnosti P+O, u nivou prizemlja, površine 596,17m2, postojeći na katastarskoj parceli broj .. KO Čukarica (broj starog premera .. i .. KO ...), upisan u list nepokretnosti broj .. KO Čukarica, što je tuženi dužan da prizna i trpi da ova presuda služi kao osnov tužiocu da može izvršiti upis prava svojine sa udelom od ½ idealnih delova na navedenom poslovnom prostoru – samousluzi u javnom registru nepokretnosti koji se vodi kod Republičkog geodetskog zavoda, Služba za katastar nepokretnosti Čukarica. Stavom II izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da se utvrdi da je stekao pravo korišćenja sa udelom od ½ idealnih delova na katastarskoj parceli broj .. KO Čukarica (broj starog premera .. i .. KO ...), upisan u list nepokretnosti broj .. KO Čukarica, što je tuženi dužan da prizna i trpi, koja presuda ima služiti za upis prava korišćenja sa udelom od ½ idealnih delova na navedenoj katastarskoj parceli u nadležnom katastru nepokretnosti, kao neosnovan. Stavom III izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove potupka u iznosu od 777.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 1096/21 od 14.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 17/17 od 28.10.2020. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i ocenio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda propisana odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. istog zakona, na koju revident u reviziji neosnovano ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravni sledbenik RO za unutrašnji promet „Centromarket“ i Trgovinskog akcionarskog društva „C Market“ Beograd, a tuženi je sledbenik Zajedničkog fonda poslovnog prostora opštine i grada. Između Zajedničkog fonda poslovni prostor opštine i grada i RO za unutrašnji promet „Centromarket“je 04.09.1986. godine zaključen je samoupravni sporazum o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje samoposluge i lokala u naselju „...“ i obezbeđena su sredstva radi zajedničke izgradnje jedinstvenog objekta obračunske površine 835m2 sa sadržajem samoposluge obračunske površine 765,42m2 i tri zasebna lokala obračunske površine 69,58m2, uz finansiranje potpisnika sporazuma u odnosu od po 50%, što iznosi 383m2 obračunske površine za svakog potpisnika, dok će Zajednički fond u celosti finansirati izgradnju tri zasebna lokala, što iznosi u procentualnom učešću na ceo objekat 54,16% za Zajednički fond i 45,9% za „Centromarket“. Potpisnici sporazuma saglasili su se da nosilac investicije bude Zajednički fond, s tim da će celokupnu organizaciju i koordinaciju aktivnosti u vezi sa udruživanjem sredstava i realizacijom investicionog programa u ime i za račun potpisnica obavljati RO „Poslovni prostor“. Saglasili su se da udruže sredstava u iznosu od 96.024.969,00 tadašnjih dinara, od čega „Centromarket“ ulaže iznos od 44.075.460,00 tadašnjih dinara, uz obavezu da pored navedenih sredstava obezbedi i potrebna sredstava za opremanje supermarketa radi njegovog stavljanja u funkciju u punom iznosu. Članom 10 Sporazuma, predviđeno je da će po završetku izgradnje objekta potpisnici sporazuma izvršiti uknjižbu prava korišćenja i raspolaganja kod nadležnog suda. Tužilac je obveznik poreza na imovinu za ½ objekta, a za drugu polovinu objekta pravni prethodnik tužioca „Centromarket“ zaključio je ugovor o zakupu na neodređeno vreme tog prostora 12.12.1988. godine sa Zajedničkim fondom poslovnog prostora, opštine i grada, odnosno za površinu od 283m2. Ovaj ugovor je zamenjen novim ugovorom o zakupu na neodređeno vreme od 20.11.1992. godine i tužilac redovno plaća zakupninu za ½ poslovnog prostora. Tuženi kao pravni sledbenik Zajedničkog fonda poslovnog prostora opštine i grada u knjigovostvenoj evidenciji Grada Beograda nema potraživanja prema „C marketu“, niti je tuženi vodio bilo kakav postupak protiv pravnog prethodnika tužioca zbog eventualnog potraživanja na osnovu zaključenog samoupravnog sporazuma. Sporni poslovni prostor je samousluga sa lokalima u centru Mesne zajednice „...“ spratnosti P+O u ulici ... broj .. nivo prizemlja, samousluga P=596,17m2, lokal 1 P=17,75m2, lokal 2 P=8,48m2, lokal 3 P=5,53m2, lokal 4 P=8,48m2 i lokal 5 P=17,75m2.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca usvojili zaključivši da je njegov pravni prethodnik svojim sredstvima, zajedno sa pravnim prethodnikom tuženog učestvovao u izgradnji predmetne nepokretnosti, sa udelom od ½, u skladu sa zaključenim Samoupravnim sporazumom o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje samousluge i da je od momenta izgradnje objekta tužilac u njegovoj državini, lično i preko pravnog prethodnika, te da su sa tuženim redovno zaključivani ugovori o zakupu ½ idealnih delova poslovnog prostora, čiji je vlasnik tuženi, pa je pobijana odluka doneta primenom odredbe čl. 1, 8, 9, 13, 19, 20, 21. i 22. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 2, 4, 12, 16, 17. i 18. Zakona o javnoj svojini.
Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Po samom zakonu, pravo svojine se stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom, na osnovu odredbe člana 21. tog zakona.
Prema odredbi člana 22. stav 1. istog zakona, lice koje od svog materijala svojim radom izradi novu stvar stiče pravo svojine na tu stvar.
Prema odredbi člana 9. stav 1. istog zakona, fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama, poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljištu i drugim nepokretnostima, osim na prirodnim bogatstvima koja su u državnoj svojini, a prema članu 13. stav 1., više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno celini (idealni deo).
U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tužioca je svojim sredstvima učestvovao u gradnji spornog objekta u delu od ½, što je ugovoreno odredbama Samoupravnog sporazuma o uduživanju sredstava radi zajedničke izgradnje supermarketa od 04.09.1986. godine. Na taj zaključak upućuje i to da su tužilac, odnosno njegovi pravni prethodnici, od momenta završene izgradnje isključivo koristili ceo objekat, s tim da su preostalu ½ tog objekta koristili na osnovu ugovora o zakupu zaključenim sa tuženim. Osim toga, tužilac je poreski obveznik na ½ dela spornog objekta, što su bili i njegovi pravni prethodnici. Da objekat nije bio finansiran od strane pravnog prethodnika tužioca, tužilac ne bi nesmetano koristio ovaj objekat od dana njegove izgradnje, saglasno postignutom dogovoru. Stoga tužilac jeste stekao pravo suvlasništva na predmetnom objektu shodno odredbi člana 21. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Aktivna legitimacija tužioca proizlazi iz odredbe člana 486. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011... 109/2021) kojom je propisano da jedno ili više društava može da se pripoji drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo na koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja likvidacije, pa tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i u ovom delu.
Navodi revizije kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja nisu od uticaja na odlučivanje, budući da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ZPP, što ovde nije slučaj.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.
Tužiocu nisu priznati troškovi na ime sastava revizije od strane advokata, jer se ne radi o potrebnom trošku u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku, pa je odluka kao u stavu drugom izreke doneta primenom odredbe člana 165. stav 1. istog Zakona.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
