Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio odredbe ovog zakona, a što je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke. Neosnovan je navod revizije da je u postpku učestvovao sudija koji je morao da bude isključen ( član 67. stav 1. tačka 6. ZPP), budući da u donošenju drugostepene presude nije učestvovao sudija koji je doneo odluku koja je pobijana u žalbenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na poslovima ... počev od 01.08.1973. godine do 06.03.2015. godine, kada mu je prestao radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju sa ostvarenim penzijskim stažom od 41 godinu 7 meseci i 6 dana. Posebnim kolektivnim ugovorom za elektroprivredu Srbije koji je donet 27.01.2015. godine (''Službeni glasnik RS'' broj 15/2015), a stupio na snagu 07.02.2015. godine uvedeno je pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina rada kod poslodavca u visini od četiri zarade. Tužilac je 40 godina rada navršio dana 01.08.2013. godine, kada je na snazi bio Kolektivni ugovor tuženog od 04.02.2013. godine, kojim nije bilo predviđeno pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina rada kod poslodavca. Direktor tuženog je 03.06.2015. godine doneo Odluku o isplati jubilarnih nagrada zaposlenima sa uvećanim stažom osiguranja, kojom je u tački 1. predvideo da se zaposlenima koji su ostvarili pravo na jubilarnu nagradu pre stupanja na snagu PKU za EPS od 28.01.2015. godine za vreme provedeno na radu kod poslodavca, u koje se uračunava pun staž osiguranja, izvrši isplate jubilarnih nagrada, i to za 10 godina ukupnog rada, u visini jedne zarade; za 20 godina ukupnog rada, u visini dve zarade; za 30 godina ukupnog rada, u visini tri zarade; za 40 godina ukupnog rada, u visini četiri zarade. Na osnovu ove odluke, tuženi je grupi zaposlenih isplatio jubilarnu nagradu dana 26.06.2015. godine. Tužilac je tuženom podneo dva zahteva za isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada, jedan zahtev u julu, a drugi u decembru 2015. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilac ima pravo na isplatu jubilarne nagrade u skladu sa članom 49. stav 1. PKU. Tužiocu je jubilarna nagrada mogla biti isplaćena, bez obzira što mu je radni odnos prestao zbog odlaska u starosnu penziju, jer je u godini u kojoj je vršena isplata jubilarne nagrade, a u kojoj je tužilac otišao u penziju, ispunjavao uslove za isplatu jubilarne nagrade.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, nalazeći da je tužilac jubilarnih 40 godina rada kod tuženog kao poslodavca navršio 2013. godine kada je u primeni bio Kolektivni ugovor EPS-a od 04.02.2013. godine koji nije predviđao pravo za isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada kod poslodavca. U vreme donošenja Odluke direktora tuženog od 03.06.2015. godine o isplati jubilarnih nagrada zaposlenima sa uvećanim stažom osiguranja, kojom je tuženi dozvolio retroaktivnu primenu odredbe člana 49 PKU EPS-a od 28.01.2015. godine, tužilac nije imao status zaposlenog u smislu odredbe člana 5. stav 1 Zakona o radu, jer mu je radni odnos prestao 06.03.2015. godine zbog odlaska u starosnu penziju. Kod navedenog, tužilac nema osnova da traži isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada, pozivajući se Odluku tuženog kojom je dozvoljena retroaktivna primena člana 49 PKU.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda i razloge na kojima je ono zasnovano prihvata i Vrhovni sud, zbog čega navode revizije tužioca smatra neosnovanim.

Odredbom člana 120. stav 1. tačka 1) Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć.

Odredbom člana 49. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za Elektroprivredu Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 25/15 ... 34/18), je propisano da zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za ukupno vreme provedeno na radu kod poslodavca i to za 10 godina u visini jedne zarade; za 20 godina u visini dve zarade; za 30 godina u visini tri zarade; za 40 godina u visini četiri zarade. Stavom 6. istog člana je propisano da uslov koji se odnosi na dužinu ukupnog rada iz stava 1 ovog člana ispunjava i zaposleni koji bi u godini u kojoj odlazi u penziju ili umre ispunio navedeni uslov, bez obzira da li taj uslov ispunjava u trenutku kada mu prestaje rani odnos.

Odlukom direktora tuženog br. 7933/1 od 03.06.2015. godine o isplati jubilarnih nagrada zaposlenima sa uvećanim stažom osiguranja, u tački 1. predviđeno je da se zaposlenima koji su ostvarili pravo na jubilarnu nagradu pre stupanja na snagu PKU za EPS od 28.01.2015. godine za vreme provedeno na radu kod poslodavca, u koje se uračunava pun staž osiguranja, izvrši isplata jubilarnih nagrada, i to, između ostalog, za 40 godina ukupnog rada, u visini četiri zarade.

U konkretnom slučaju, tužilac je 40 godina rada kod tuženog navršio 2013. godine, kada je bio u primeni KU EPS-a od 04.02.2013. godine, koji nije predviđao pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina rada kod poslodavca. Posebnim kolektivnim ugovorom od 28.01.2015. godine, ustanovljeno je pravo na isplatu jubilarne nagrade za navršenih 40 godina ukupnog rada kod poslodavca, a tužiocu je u to vreme tekla 42. godina rada i nije spadao u kategoriju lica kojima pripada ovo pravo po osnovu rada. Tužiocu je nakon stupanja na snagu ovog Posebnog kolektivnog ugovora, prestao radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju dana 06.03.2015. godine. Direktor tuženog je zatim 03.06.2015. godine godine doneo odluku kojom je se zaposlenima koji su ostvarili pravo na jubilarnu nagradu pre stupanja na snagu PKU za EPS, za vreme provedeno na radu kod poslodavca, vrši isplata jubilarnih nagrada u skladu sa navedenim PKU.

Pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužilac 40 godina ukupnog rada kod poslodavca navršio 2013. godine, kada pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina rada kod poslodavca nije bilo predviđeno opštim aktom tuženog, a da u vreme kada je doneta odluka tuženog o isplati jubilarnih nagrada i zaposlenima koji su to pravo stekli pre stupanja na snagu novog PKU, tužilac nije više bio u radnom odnosu kod poslodavca i nije imao status zaposlenog, te nema osnova da traži isplatu jubilarne nagrade pozivajući se na navedenu Odluku tuženog.

Kod navedenog, neosnovani su navodi revizije da je tužilac stekao pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina rada u momentu stapanja na snagu PKU dana 06.02.2015. godine jer mu je radni odnos prestao nakon stupanja na snagu ovog PKU, kada je tužilac imao navršenih 41 godinu, 7 meseci i 69 dana rada kod tuženog. Naime, da bi tužilac ostvario pravo na isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada, propisano odredbom člana 49 stav 1 PKU za Elektroprivredu Srbije, potrebno je da je u momentu kada je odlukom direktora tuženog dozvoljena retroaktivna primene citirane odredbe, tužilac imao status zaposlenog, a to ovde nije slučaj.

Suprotno navodima revizije, ne postoji diskriminatorsko ponašanje tuženog prema tužiocu, jer je uslov za isplatu jubilarne nagrade za 40 godina rada kod poslodavca u skladu sa opštim aktom tuženog i u skladu sa Odlukom direktora tuženog od 03.06.2015. godine, status zaposlenog lica, a pomenutom odlukom tuženog, kojom je priznato pravo na isplatu jubilarne nagrede i zaposlenima koji su to pravo stekli pre stupanja na snagu PKU za Elektorprivredu Srbije, nije predviđeno priznavanje ovog prava i bivšim zaposlenima, ni penzionerima.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić