Dopunskom presudom Osnovnog suda u Rumi P1 519/20 od 23.03.2021. godine odbačena je tužba u delu zahteva da sud obaveže tuženu da tužilju BB vrati na radno mesto koje odgovara njenom stepenu stručne spreme, njenim sposobnostima i radnom iskustvu.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 4825/22 od 27.04.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev tužilje AA za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 33.470,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i zahtev tužilje BB za naknadu troškova parničnog postupka od 415.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, te je tužena obavezana da tužiljama solidarno naknadi troškove parničnog postupka od 582.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijene su žalba tužene u preostalom delu i žalbe tužilja u celosti i potvrđene prvostepena presuda u preostalom delu i dopunska presuda. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova sastava žalbe, kao i zahtev tužilja za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, sa predlogom da se o reviziji odluči po članu 404. ZPP za slučaj da nema mesta primeni člana 441. tog zakona.

Tužilje su podnele odgovor na reviziju.

Revizija je dozvoljena po odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne konkretizuje relativno bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju je ukazano navođenjem člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA, diplomirani ... sa VII1 stepenom stručne spreme je bila u radnom odnosu kod tužene počev od 2001. godine, a po Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tužene od 08.07.2013. godine od novembra meseca te godine obavljala poslove Načelnika odeljenja za ..., na sistematizovanom radnom mestu ..., kao jedini izvršilac na tom radnom mestu. Tužilja BB, specijalista strukovni ..., sa VII1 stepenom stručne spreme, zaposlena kod tužene od 01.11.2007. godine, bila je raspoređena na radno mesto ... u Mesnoj kancelariji ..., gde je obavljala i poslove ... . Po Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta od 08.07.2013. godine na radnom mestu ... bilo je predviđeno 14 izvršilaca, a devet radnih mesta je bilo popunjeno. Načelnik Opštinske uprave tužene je u svrhu racionalizacije broja zaposlenih 25.12.2013. godine doneo novi Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, kojim je radno mesto tužilje AA ukinuto, a broj izvršilaca na radnom mestu ...smanjen sa 14 na osam. Na osnovu ovog Pravilnika 10.01.2014. godine doneta su sporna rešenja, kojima je utvrđeno da su tužilje neraspoređene. Prigovori tužilja protiv rešenja od 10.01.2014. godine odbijeni su osporenim rešenjima od 30.01.2014. godine, nakon čega je usledilo donošenje osporenih rešenja od 24.02.2014. godine po kojima je tužiljama prestao radni odnos. Prigovori tužilja protiv ovih rešenja odbijeni su osporenim rešenjima od 13.03.2014. godine. U razlozima ovih odluka navedeni su identični razlozi, po kojima je zbog promena u organizaciji i metodu rada došlo do smanjenja obima i ukidanja poslova, a nije bilo radnih mesta kod tužene i u drugom državnom organu koji bi odgovarali stručnoj spremi tužilja. Načelnih Opštinske uprave je prilikom donošenja nove sistematizacije radnih mesta po kojoj je broj zaposlenih smanjen sa 56 na 50, bio motivisan ekonomskim razlozima, iz kog razloga u spornim rešenjima nisu navedeni kriterijumi na osnovu kojih je upravo tužiljama prestao radni odnos, pošto ovi kriterijumi nisu postojali. Tužiljama je pre prestanka radnog odnosa isplaćena otpremnina. Tužilja AA je u momentu presuđenja imala 47 godina, u radnom odnosu kod tužene bila je 13 godina, živela je u kući zajedno sa roditeljima i bez obaveze izdržavanja trećih lica.

Nižestepeni sudovi nalaze da su pobijana rešenja nezakonita, pošto postupak njihovog donošenja i razlozi koji su navedeni u obrazloženju odluka nisu u skladu sa odredbama članova 64a. stav 2., 65. i 66. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“ br. 48/91 ... 108/13). Ovim zakonskim odredbama propisano je da ako je u državnom organu došlo do smanjenja broja zaposlenih, odnosno postavljenih lica usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled smanjenja obima i ukidanja poslova, zaposleni i postavljena lica se raspoređuju na radna mesta u istom ili drugom državnom organu koja odgovaraju njihovoj stručnoj spremi; odluku o raspoređivanju zaposlenih donosi funkcioner koji rukovodi organom u kom se zaposleni raspoređuje, a odluku o raspoređivanju postavljenih lica donosi organ koji ih je postavio; ukoliko zaposleni, odnosno postavljeno lice ne prihvati radno mesto na koje je raspoređen prestaje mu radni odnos; ukoliko se zaposleni, odnosno postavljeno lice ne može rasporediti funkcioner, odnosno organ donosi rešenje kojim se utvrđuje da je zaposleni, odnosno postavljeno lice ostao neraspoređen. Zaposleni u državnim organima, odnosno postavljena lica koja su ostala neraspoređena na opisani način imaju ista prava i obaveze kao i zaposleni za čijim je radom prestala potreba u preduzećima, utvrđena zakonom.

Sudovi su stanovišta da je funkcioner prilikom donošenja osporenih rešenja imao obavezu obrazlaganja primenjenih kriterijuma, kao uslova za ispitivanje zakonitosti procedure i pružanja sudske zaštite. U konkretnom slučaju kod tužilje BB nije moglo biti doneto rešenje da je ostala neraspoređena bez prethodnog rangiranja svih zaposlenih na tom radnom mestu, po unapred utvrđenim, poznatim kriterijumima. Kod smanjivanja broja izvršilaca na određenom radnom mestu nužno je prilikom personalne selekcije sve zaposlene koji obavljaju te poslove izložiti konkurenciji na osnovu određenih kriterijuma, kako bi se isključila proizvoljnost, samovolja i diskriminacija, a što je osnovni i suštinski propust tužene, koja to u konkretnom slučaju nije učinila. U odnosu na tužilju AA, čije je radno mesto ukinuto, nije postojala potreba za primenom kriterijuma, ali je bilo nužno obrazložiti ekonomske ili organizacione promene kod poslodavca, kako bi se sprečila moguća zloupotreba prava. Stoga, kada su izostali bilo kakvi razlozi koji su uslovili ukidanje upravo radnog mesta na kome je jedini izvršilac tužilja AA, bez obrazlaganja postojanja stvarnih i realnih potreba, nezakonita su i osporena rešenja koja je tužena donela u odnosu na ovu tužilju. Odluku o reintegraciji u radni odnos, odnosno naknadi štete sudovi zasnivaju na odredbama člana 191. Zakona o radu.

Pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo u delu kojim su usvojeni postavljeni tužbeni zahtevi.

Postupak racionalizacije radnih mesta kod tužene sproveden je u konkretnom slučaju bez bilo kakvih kriterijuma, a sporna rešenja na osnovu kojih su tužilje ostale neraspoređene i zatim im prestao radni odnos ne sadrže suštinske, već samo formalne razloge, na koji način je isključena mogućnost ispitivanja zakonitosti postupka koji je prethodio njihovom donošenju i razloga donošenja. Obe tužilje su po struci ..., sa VII1 stepenom stručne spreme, a po utvrđenju sudova nakon donošenja Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji od 25.12.2013. godine usledilo je donošenje novog Pravilnika tužene 18.04.2016. godine, na osnovu kog su kod tužene primljena u radni odnos dva lica, koja su diplomirani ... i jedno lice, koje je diplomirani ... za radno mesto ... . Pošto je ukupan broj zaposlenih po prethodnom Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta od 08.07.2013. godine smanjen sa 56 na 50 izvršilaca, a u svrhu sprovođenja Pravilnika od 25.12.2013. godine zaposleni kod tužene koji su ... nisu stavljeni u bilo kakvu konkurenciju, kako bi se ispitala zakonitost postupanja vezanog za mogućnost njihovog raspoređivanja na radna mesta u istom ili drugom državnom organu, pravilno su usvojeni postavljeni tužbeni zahtevi.

Po stanovištu Vrhovnog suda, svako drugačije tumačenje materijalnog prava vodilo bi isključenju mogućnosti suštinske zaštite prava zaposlenih u sudskom postupku, prilikom ispitivanja zakonitosti prestanka radnog odnosa iz razloga predviđenog članom 65. Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

Pravilno je na osnovu člana 191. Zakona o radu odlučeno o reintegraciji tužilje BB, odnosno o naknadi štete tužilji AA, a na osnovu odredbi člana 165. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP i o parničnim troškovima.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP odbijen zahtev tužilja za naknadu troškova revizijskog postupka.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić