Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 500/2024
24.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Milorada Marijanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 15/22 od 11.09.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 932/23 od 07.02.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 24.04.2024. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Milorada Marijanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 15/22 od 11.09.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 932/23 od 07.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 15/22 od 11.09.2023. godine okrivljena AA, između ostalih, oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje joj je izrečena uslovna osuda, tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku proveravanja od 3 godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a da će joj se u slučaju opoziva uslovne osude u kaznu zatvora uračunati vreme provedeno na zadržavanju od 03.04.2019. godine do 04.04.2019. godine i osuđena je na novčanu kaznu uiznosu od 100.000,00 dinara koju je obavezana da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, s tim da će, ukoliko je ne plati u ostavljenom roku, sud novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom, prema okrivljenoj AA, shodno članu 85. KZ,izrečena je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, odnosno zabrana obavljanja svih dužnosti u pravosudnim organima Republike Srbije u trajanju od 5 godina po pravnosnažnosti presude.
Navedenom presudom na osnovu člana 91. i 92. KZ, prema okrivljenoj AA izrečeno je oduzimanje imovinske koristi stečene krivičnim delom u iznosu od 300 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate, koja se ima uplatiti Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Istom presudom, obavezana je okrivljena AA da na ime sudskog paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 2.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja u smislu člana 261. stsv 2. tačka 9) ZKP.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 932/23 od 07.02.2024. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije pa je preinačena presuda Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 15/22 od 11.09.2023. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud, okrivljenu AA zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je pobijanom presudom oglašena krivom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine u koju kaznu joj se uračunava vreme provedeno na zadržavanju od 03.04.2019. godine do 04.04.2019. godine i novčanu kaznu kao sporednu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, s tim da ukoliko novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije u ostalom delu i žalba branioca okrivljene AA, između ostalih, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, u odnosu na ovu okrivljenu, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branila okrivljene AA, advokat Milorad Marijanović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud preinači drugostepenu presudu u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što će okrivljenoj zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, izreći uslovnu osudu i utvrditi joj kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, za koju će odrediti da se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 3 godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo, a u slučaju opoziva uslovne osude odrediti da se okrivljenoj ima uračunati vreme na zadržavanju počev od 03.03.2019. godine do 04.04.2019. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je okrivljena dužna da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, s tim da ukoliko okrivljena ne plati novčanu u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, da sud novčanu kaznu zameni kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan.
Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud kao otežavajuću okolnost na strani okrivljene uzeo u obzir svojstvo okrivljene i zaštićeno dobro, te da je zaposlena u Osnovnom sudu u Leskovcu i da je kao radnik suda (službeno lice) u obavezi da se stara o zakonitosti svog rada, kao i zakonitosti rada stranaka sa kojima postupa, kao i visinu iznosa ostvarene imovinske koristi, pa je okrivljenoj izrekao uslovnu osudu, a da je drugostepeni sud ocenio, da je prvostepeni sud prenaglasio značaj olakšavajućih okolnosti, a da je sa druge strane u nedovoljnoj meri vrednovao postojeću otežavajuću okolnost i to jačinu povrede zaštićenog dobra – službene dužnosti, te da je stoga izrečena mera upozorenja okrivljenoj neadekvatna krivična sankcija, pa je preinačio prvostepenu presudu i okrivljenoj izrekao kaznu efektivnog zatvora. Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti na navedeni način povređena je odredba člana 54. stav 3. KZ, jer je kao otežavajuću okolnost, cenjena okolnost koja je obeležje krivičnog dela – u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu protiv službene dužnosti, koju je drugostepeni sud cenio i kao otežavajuću okolnost.
Odredbom člana 359. stav 1. KZ, propisano je da službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.
Odredbom člana 54. stav 3. KZ, propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.
Iz obrazloženja drugostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti (strana 9. stav 6.) proizilazi da je prvostepeni sud... „u nedovoljnoj meri vrednovao postojeću otežavajuću okolnost i to jačinu povrede zaštićenog dobra – službene dužnosti, te je stoga izrečena mera upozorenja okrivljenoj AA neadekvatna krivična sankcija u konkretnom slučaju“.
Po nalaženju Vrhovnog suda, okrivljenoj AA drugostepeni sud je, preinačavajući prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, kao otežavajuću okolnost cenio „jačinu povrede zaštićenog dobra“, što znači da je cenio stepen povrede službene dužnosti, a ne samo postupanje okrivljene kao službenog lica koje je obavljalo službenu dužnost, zbog čega je našao da je taj stepen povrede toliki, da je izricanje mere upozorenja neadekvatno, već da okrivljenoj treba izreći kaznu zatvora. Jačina povrede zaštićenog dobra, u konkretnom slučaju službene dužnosti, u smislu odredbe člana 359. stav 1. KZ, ne predstavlja bitan elemenat ovog krivičnog dela, a viši stepen povrede zaštićenog dobra, koji prevazilazi meru potrebnu za postojanje tog krivičnog dela (za postojanje ovog krivičnog dela dovoljna je bilo kakva zloupotreba službenog položaja od strane službenog lica), u smislu člana 54. stav 3. KZ može se ceniti kao otežavajuća okolnost na strani okrivljene, pa su po nalaženju ovoga suda, suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA neosnovani.
Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Milena Rašić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić