.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16173/2022
13.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Zorana Hadžića i Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Savić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Putevi Srbije“ Beograd, čiji je punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1822/21 od 14.06.2022. godine, u sednici održanoj 13.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1822/21 od 14.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1822/21 od 14.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 633/18 od 01.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, istaknut od strane tuženog kao neosnovan. Stavom drugim izreke, utvrđeno je prema tuženom da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo sporazum o naknadi broj 465-302/2013-07 od 06.03.2014. godine, zaključen kod Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove grada Vranja između tužioca i tuženog, kojim je određena visina naknade za eksproprisano zemljište, jer je protivan prinudnim propisima i javnom poretku. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime razlike od isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto građevinsko zemljište, a po Sporazumu o naknadi za eksproprisano poljoprivredno zemljište broj 465-302/2013-07 od 06.03.2014. godine i to za katastarsku parcelu br. .., po kulturi njiva treće klase, površine 361 m2, upisane u List nepokretnosti broj .. KO Vranje 2, od ranijeg vlasnika, ovde tužioca, isplati iznos od 175.503,76 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2021. godine, kao dana prvostepenog presuđenja do konačne isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu za traženu zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos naknade počev od 06.04.2014. godine do 30.06.2021. godine, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 150.710,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1822/21 od 14.06.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, usvajajućem delu stava trećeg i u stavu četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1 ZPP.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je zahtev tužioca i utvrđena ništavost sporazuma o naknadi za ekspropisano poljoprivredno zemljište koje su stranke zaključile 06.03.2014. godine, i obavezan tuženi da tužiocu isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do pripadajuće naknade za preuzeto gradsko građevinsko zemljište, imajući u vidu status eksproprisanog zemljišta. Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom da pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama o ništavosti sporazuma i potraživanju razlike novčane naknade za eksproprisanu neporketnost, nastale kao posledica ništavosti zaključenog sporazuma, u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju materijalnog prava relevantnog za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Revizijom se ukazuje i da je potrebno odlučiti o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u primeni člana 42. Zakona o eksproprijaciji, odnosno u vezi načina određivanja visine tržišne vrednosti nepokretnosti, pa kako su u sprovednom postupku nižestepeni sudovi tržišnu vrednost eksproprisanih nepokretnosti utvrdili na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja određivanja visine naknade za eksproprisanu nepokretnosti izraženog kroz odluke revizijskog suda, to i sa tih razloga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Osim toga, naknada je utvrđena po tržišnoj ceni gradskog građevinskog zemljišta, čiji je status u vreme eksproprijacije pravilno utvrđen, s obzirom na doneti generalni urbanistički plan Grada Vranja.
Sa napred navedenih razloga, s obzirom da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 14.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 175.503,76 dinara.
S obzirom da navedena vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti propisan članom 403. stav 3. ZPP, to revizija nije dozvoljena, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
