.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14758/2022
06.12.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., pravnih sledbenika pokojnog VV, čiji je zajednički punomoćnik Predrag Janjić, advokat iz ..., protiv tuženog GG, čiji je punomoćnik Milovan Popović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1189/21 od 26.01.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1189/21 od 14.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.12.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1189/21 od 26.01.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1189/21 od 14.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 259/20 od 20.10.2020. godine, stavom prvim izrke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da pravnim sledbenicima tužioca sada pok. VV bivšeg iz ..., AA i BB iz ..., na ime duga plati iznos od 40.132 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.10.2013. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 563.695,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da na ime troškova privremenog zastupnika isplate iznos od 96.900,00 dinara privremenom zastupniku advokatu Tatjani Milić Počkaj iz ... .
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1189/21 od 26.01.2022. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 1189/21 od 14.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu prvog stava izreke kojim je obavezan tuženi GG da tužiocima AA i BB iz ..., pravnim sledbenicima pokojnog VV, na ime duga plati iznos od 40.132 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom kamatom od 02.10.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu prvog stava izreke kojim je odlučeno o kamati, tako što je obavezan tuženi da tužiocima dosuđenu zakonsku zateznu kamatu na iznos od 40.132 evra isplati u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u drugom stavu izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 539.695,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje sadržano u trećem stavu izreke prvostepene presude, tako što su obavezani tužioci da privremenom zastupniku na ime troškova isplate iznos od 72.900,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije tuženog da drugostepeni sud nije dao obrazloženje za ocenu izvedenih dokaza i da pobijana presuda sadrži razloge koji su nerazumljivi i protivrečni sami sebi, ukazuje se na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP i člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koje nisu propisane kao revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Takođe, ni pozivanje na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 5. i 7. ZPP ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sada pok. VV, pravni prethodnik tužilaca je u više navrata pozajmljivao tuženom novac o čemu su sačinjene potvrde o prijemu novca od 13.11.2012. godine, 25.03.2013. godine, 27.03.2013. godine, 23.04.2013. godine i 24.04.2013. godine na iznose pozajmice od 20.000 evra, 6.000 evra, 5.500 evra, 3.000 evra i 300.000,00 dinara, potpisane od strane tuženog, VV i svedoka DD. Tuženi se obavezao da će pozajmice vratiti do 31.12.2012. godine, 01.04.2013. godine, 06.04.2013. godine i 07.05.2013. godine. Pisanom izjavom o priznanju duga od 30.08.2013. godine tuženi je priznao dug u iznosu od 40.132 evra i obavezao se da će isti vratiti do 01.10.2013. godine. Prilikom sačinjavanja izjave o priznanju duga bilo je prisutno petoro lica, kao i advokat, a ista je sačinjena u firmi sada pokojnog VV. Sudski veštaka za oblast grafoskopije je konstatovao da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li je dva primerka priznanice „izjava o priznanju duga“ od 30.08.2013. godine napisao GG ili nije, čime se mogućnost da jeste ne isključuje, jer su takvi potpisi (kao što je potpis na izjavi o priznanju duga), nedovljno individualno izraženi i ne predstavljaju grafički nijedan slovni znak iz kog razloga je nemoguće odrediti sa sigurnošću skriptera spornog potpisa. Tužilac VV je preminuo u toku prvostepenog postupka 14.07.2018. godine, a tužioci AA i BB su njegovi pravni sledbenici prema rešenju Javnog beležnika od 07.11.2018. godine.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, primenom odredbi člana 562. i 557. Zakona o obligacionim odnosima i člana 231. ZPP i tuženog obavezali da tužiocima vrati iznos pozajmljenog novca u iznosu od 40.132 evra sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, ocenivši da tuženi pozajmljeni iznos novca nije vratio zajmodavcu, sada pokojnom VV, kao i da je izjavom o priznanju duga od 03.08.2013. godine tuženi priznao dug sada pokojnom VV u iznosu od 40.132 evra. Izjava je sačinjena u prisustvu pet lica, a veštak grafolog ne isključuje mogućnost da je tuženi potpisao izjavu o priznanju duga, pa je primenom pravila o teretu dokazivanja zaključio da postoji neizmireni dug priznat od strane tuženog.
Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 557. ZOO, propisano je da se ugovorom o zajmu, zajmodavac obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta, dok je odredbom člana 562. stav 1. istog zakona, propisano da je zajmoprimac dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta.
Odredbom člana 66. stav 1. ZOO propisano je da prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.
Prema odredbi člana 557. ZOO, osnovna obaveza zajmodavca jeste predaja novca zajmoprimcu. Pravni prethodnik tužilaca sada pokojni VV je dao tuženom na zajam u više navrata novčane iznose o čemu su sačinjene priznanice, koje je tuženi potpisao u prisustvu zajmodavca, ali i svedoka DD, i naknadnom izjavom od 30.08.2013. godine potvrdio da pozajmljeni iznos nije vratio i kada je u pitanju predmetni ugovor o zajmu Vrhovni sud smatra pravilnim zaključak drugostepenog suda da postoji obaveza tuženog da tužiocima kao pravnim sledbenicima pokojnog VV vrati dug sa pripadajućom kamatom. Zaključak da tuženi pozajmljeni iznos nije vratio zajmodavcu zasnovano je ne samo na osnovu nalaza veštaka grafologa već i na iskazima sada pokojnog VV i svedoka DD koji je potvrdio da je bio prisutan pozajmljivanju novca od strane VV tuženom, da je uz sačinjavanje priznanica vršena i primopredaja novca, pa je isticanje u reviziji na prividnost ugovora bez značaja.
Naime, neosnovani su navodi revizije da se u konkretnom slučaju radi o fiktivnom ugovoru, s obzirom da tuženi primenom pravila o teretu dokazivanja nije dokazao da se radi o nekom drugom pravnom poslu, a ne o ugovoru o zajmu.
U preostalom delu revizijom se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što u smislu člana 407. stav 2. ZPP nije dozvoljen revizijski razlog.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Odluka o troškovima parničnog postupka je doneta pravilnom primenom odredaba člana 153., 154 i 163. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
