Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, protiv tužene Opštine Ivanjica, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Opštine Ivanjica, radi regresa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1790/21 od 30.03.2022. godine, u sednici održanoj 30.08.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1790/21 od 30.03.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gž 1790/21 od 30.03.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 44/20 od 28.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu isplati: na ime regresa glavnog duga 124.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate; na ime regresa kamate 11.893,60 dinara; na ime regresa troškova parničnog postupka 32.792,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate i na ime regresa troškova izvršnog postupka 23.371,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Čačku Gž 1790/21 od 30.03.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odbijen je regresni zahtev tužioca prema tuženoj, jer je utvrđeno da je u prethodno vođenoj parnici za naknadu štete, u kojoj je tužilac obavezan na plaćanje odštete, pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev u odnosu na tuženu, za koju je utvrđeno da nije odgovorna za nastalu štetu. U takvoj činjenično- pravnoj situaciji, nižestepeni sudovi su zaključili da nema uslova za primenu člana 206. Zakona o obligacionim odnosima o solidarnoj odgovornosti više lica za istu štetu, niti člana 208. istog zakona o pravu solidarnog dužnika – isplatioca na regres, zbog dejstva pravnosnažne presude među strankama. Tužilac uz reviziju nije dostavio, niti se pozvao na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj činjenično-pravnoj situaciji, da bi bilo potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, a odluka Vrhovnog kasacionog suda na koju se revident pozvao ne odgovara ovoj situaciji, jer je doneta u parnici za naknadu štete u kojoj je utvrđena zajednička odgovornost parničnih stranaka za naknadu štete i obavezani su solidarno na njenu isplatu, što u konkretnom nije slučaj.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud nalazi da u ovoj parnici nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi regresne isplate podneta je 03.02.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 192.857,10 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić