Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1-29/23 od 13.11.2023. godine delimično je usvojena žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, pa je presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4. 26/21 od 23.05.2023. godine preinačena samo u delu odluke o krivičnim sankcijama u odnosu na okrivljene AA, ĐĐ i DD, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA zbog produženog krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine, okrivljenog DD zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, okrivljenog ĐĐ za krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 3. Krivičnog zakonika utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, a za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. Krivičnog zakonika utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, za koja je prvostepenom presudom i oglašen krivim i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno odredio da će se kazne zatvora prema okrivljenima izvršiti tako što će ih izdržavati u prostorijama u kojima stanuju uz primenu elektronskog nadzora, s tim da prostorije u kojima stanuju ne smeju napuštati osim slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su u preostalom delu žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog GG, advokat Rešad Plojović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odlučivanje organu postupka ili da pobijane presude preinači tako da okrivljenog GG oslobodi od optužbe za krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 1. Krivičnog zakonika;

- branilac okrivljenog BB, advokat Alisa Mumdžić, branilac okrivljenog VV, advokat Cmiljka Mladenović, branilac okrivljenog DD, advokat Slaviša Vojinović, branilac okrivljenih ĐĐ i EE, advokat Aladin Šemović, branilac okrivljenog AA, advokat Denis Murić zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom iste sadržine i to da se pobijane presude ukinu i spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, kao i da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine;

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te po oceni navoda iznetih u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su neosnovani u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a zahtev branioca okrivljenog GG, advokat Rešada Plojovića neosnovan je još u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Podnetim zahtevima branilaca okrivljenih ukazuje se da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se iste zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branioci okrivljenih označavaju transkripte razgovora prikupljenih tajnim nadzorom, SMS poruke i odbrane okrivljenih ŽŽ, ZZ, II i JJ od 13.11.2019. godine, odbranu okrivljenog KK 03.12.2020. godine, kao i presude donete na osnovu njihovog priznanja krivice jer predstavljaju „plod otrovnog drveta“.

Naime, branioci u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da iako je Više javno tužilaštvo Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u maju mesecu 2020. godine bilo upoznato sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije, optužni predlog javni tužilac podneo je sudu 11.06.2021. godine, a prvi glavni pretres pred sudom zakazan je 05.08.2021. godine, te kako je proteklo više od šest meseci od upoznavanja javnog tužioca sa sadržajem materijala koji je pribavljen ovom dokaznom radnjom, to je propušten rok iz člana 163. ZKP pa i ove dokaze nije trebalo izvoditi u toku postupka.

Ovakvi navodi branilaca okrivljenih od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani i isti su već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud na strani 5, pasus 3. i 4. kao i prvostepeni sud na strani 88. pasus 4., 5. i 6. i na strani 89. i 90. pasus 1., 2. i 3. obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge na koje ovaj sud u smislu člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

Branilac okrivljenog GG je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da radnji izvršenja koja je okrivljenom stavljena na teret nedostaju bitni elementi za postojanje krivičnog dela, iz razloga što je okrivljenom od alternativno propisanih radnji krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) stavljeno na teret da je preduzeo „druge protivpravne radnje“, a da nije jasno određeno koje je to radnje okrivljeni preduzeo, jer iste nisu opisane u optužnom aktu, niti je navedeno u čemu se ogleda protivpravnost preduzete radnje.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 228. stav 1. KZ propisano je da krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom čini onaj ko u vezi sa javnom nabavkom podnese ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili se protivno zakonu dogovara sa ostalim ponuđačima ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni GG „u stanju uračunljivosti i svestan svog dela i da je isto zabranjeno, pri čemu je hteo izvršenje istog, u vezi sa javnom nabavkom preduzeo druge protivpravne radnje u nameri da time utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke, tako što se kao pravni predstavnik privrednog društva „Sea“ d.o.o. Novi Pazar, pre raspisivanja javne nabavke... dogovorio sa okrivljenim AA... okrivljenim ĐĐ... i članom komisije za sprovođenje postupka javne nabavke i osuđenim KK... da se prilikom raspisivanja postupka javne nabavke male vrednosti od strane Gradske uprave Grada Novog Pazara – radovi na osvetljenju ulica Svetosavska (kod gradskog bedema u Novom Pazaru) u konkursnoj dokumentaciji, kao dodatni uslovi koje ponuđači koji učestvuju u postupku javne nabavke moraju ispuniti uslovi u pogledu poslovnog kapaciteta, tehničkog kapaciteta i kadrovskog kapaciteta i to... čime je njegovo privredno društvo „Sea“ d.o.o. Novi Pazar suprotno članu 10. i članu 12. Zakona o javnim nabavkama stavljeno u povoljniji položaj u odnosu na druge potencijalne ponuđače...“.

Dakle, iz izreke prvostepene presude, kao i iz spisa predmeta proizilazi da su u predmetnoj javnoj nabavci uslovi javne nabavke dogovarani između predstavnika naručioca s jedne strane i okrivljenog – predstavnika ponuđača sa druge strane, imajući u vidu da je javnu nabavku dobio ponuđač čiji se predstavnik o uslovima javne nabavke neposredno dogovorio sa predstavnicima naručioca javne nabavke, te ove činjenice u međusobnoj povezanosti izvesno govore o činjenici da je okrivljeni takvim postupanjem, odnosno dogovaranjem uslova javne nabavke postupao suprotno članovima 10. i 12. Zakona o javnim nabavkama, odnosno da je time ograničavao konkurenciju i tako stavljan u nejednak, odnosno privilegovan položaj u odnosu na druge ponuđače.

Shodno napred iznetom, u izreci pobijanih presuda su po oceni Vrhovnog suda sadržane protivpravne radnje koje predstavljaju biće krivičnog dela zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom iz člana 228. stav 1. KZ, te su suprotni navodi izneti u zahtevu branioca okrivljenog GG ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog GG je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da su pobijanim presudama učinjene i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) u vezi člana 437. stav 1. ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Osim toga ukazuje i da nije dokazana uzročno – posledična veza između preduzete radnje okrivljenog i konačne odluke na strani naručioca, da se nijedan član komisije nije izjasnio da je na njega vršen bilo kakav uticaj, niti da su predviđeni kriterijumi kao dodatan uslov diskriminatorske prirode, jer se odluka može doneti samo jednoglasno, pa je za ostvarivanje bilo kakve koristi na strani okrivljenog bio neophodan širi uticaj, na koji način branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog GG u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Dalje u podnetom zahtevu branilac okrivljenog GG navodi da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ne obrazlaže u čemu se sastoji navedena povreda, to je Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić