Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ćerka sada pokojnog GG, a tužilac njen suprug. GG je sa tuženom (unukom), zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju i nakon njegove smrti tužena je postala vlasnik spornih objekata. Pre tog ugovora, GG je januara 1968. godine sa tužiljom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, koji je raskinut pravnosnažnom presudom od 30.02.1986. godine. Iz overene izjave GG od 30.06.1965. godine proizlazi da je GG dao saglasnost da tužilja može zidati zgradu za svoje potrebe na njegovoj parceli k.p. br. .., da je zgrada namenjena za smeštaj stoke i da bi se sastojala od štale i obora sa dva boksa, s tim da je uz štalu predviđena nadstrešnica za smeštaj ogreva, kao i da će troškove izgradnje zgrade snositi tužilja. Rešenjem nadležnog organa SO Čukarica od 10.09.1965. godine tužilji je izdato odobrenje za izgradnju objekta (građevinska dozvola). Iz overene izjave GG od 30.01.1968. godine proizlazi da je GG dozvolio tužiocima da mogu o svom trošku izvršiti adaptaciju njegove kuće koja se nalazi u Ulici ... br. .., navodeći da je sa tužiljom zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, da nema sredstava da izvrši potrebnu adaptaciju i da je saglasan da to izvrše tužioci. Tužioci su na osnovu overene izjave GG i građevinske dozvole, objekat za koji su dobili građevinsku dozvolu adaptirali u stambeni objekat 1968. godine (deo čini stambeni objekat, a deo čini ekonomski objekat koji se sastoji od dva svinjca i koša za kukuruz), a koji nosi broj .. . Tužioci su svojim sredstvima adaptirali kuću broj .., na osnovu overene izjave GG od 1968. godine. Vrednost adaptiranog objekta je 77,02% od ukupne vrednosti, odnosno znatno veća od ranije postojećeg objekta na kome je bio vlasnik GG (kuća koja nosi oznaku broj ..). Svi objekti su završeni do kraja 1970. godine, s tim što su tužioci u celosti svojim sredstvima i radom izgradili objekat broj .. sa ekonomskim objektom, garažu sa šupom – nadstrešnicom, pešačke i kolske kapije, dok su u procentu od 77,02 izgradili objekat broj .. . Pravnosnažnom presudom od 09.06.1981. godine odbijen je tužbeni zahtev GG kojim je tražio da se tužioci isele iz pomoćnog objekta koji se nalazi na k.p. br. .. ZKUL .. KO ... .

Prema izvodu lista nepokretnosti broj .. KO ..., k.p. br. .. je upisana kao gradsko građevinsko zemljište, državna svojina sa pravom korišćenja DD i VV, dok iz izvoda iz katastra nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda od 27.01.2014. godine proizlazi da pravo korišćenja na parceli .. upisane u list nepokretnosti .. KO ... imaju ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ i II.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilaca, pošto je utvrdio da su tužioci isključivo svojim sredstvima i radom izgradili kuću broj .. sa ekonomskim objektom koja se nalazi u ... u Ulici ..., garažu sa šupom i pešačke i kolske kapije, a koje su predmet tužbenog zahteva, kao i da su svojim sredstvima izgradili kuću br. .. u procentu od 77,02%, a za koje objekte su imali overenu izjavu GG kojim je ovlastio tužioce da svojim sredstvima izgrade te objekte, a ovo sve primenom člana 21. – 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 171. Porodičnog zakona.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužene, nakon održane rasprave, potvrdio prvostepenu presudu u delu koji se odnosi na utvrđenje prava svojine na kući broj .. sa ekonomskim objektom i na kući broj .. u Ulici ... u ..., dok je u preostalom delu preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca. Ovo sa razloga jer je utvrđeno da su tužioci po dobijanju saglasnosti GG izgradili navedene objekte (kuću broj .. sa pripadcima u celosti, a kuću broj .. sa 77,02%) primenom člana 21. – 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 171. Porodičnog zakona.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 20. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem. Po samom zakonu, pravo svojine se stiče stvaranjem nove stvari, spajanjem, mešanjem, građenjem na tuđem zemljištu, odvajanjem plodova, održajem, sticanjem svojine od nevlasnika, okupacijom i u drugim slučajevima određenim zakonom, a na osnovu člana 21. istog Zakona. Na osnovu odredbe člana 22. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, lice koje od svog materijala, svojim radom izgradi novu stvar, stiče pravo svojine na tu stvar. Predmet prava svojine propisan je odredbom člana 9. stav 1. istog Zakona, tako što fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama, poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljištu i drugim nepokretnostima, osim prirodnim bogatstvima koja su u državnoj svojini. Na osnovu odredbe člana 13. stav 1. istog Zakona, više lica ima pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih određen srazmerno celini (idealni deo).

Imajući u vidu napred navedene odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a kod utvrđenog da su tužioci objekat broj .. u Ulici ... izgradili svojim sredstvima i da su svojim sredstvima izvršili adaptaciju objekta broj .. u istoj ulici, da je vrednost adaptiranog objekta 77,02% od ukupne vrednosti celog objekta, a po dobijenim saglasnostima GG od 30.06.1965. godine i od 30.01.1968. godine, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su tužioci stekli pravo svojine na predmetnim objektima izgradnjom i adaptacijom. Suprotno navodima revizije, a imajući u vidu da se tužbenim zahtevom traži utvrđenje prava svojine na objektima, te da su objekti za koje se traži utvrđenje prava svojine i predaja dovoljno identifikovani i pored očigledne greške u oznaci broja katastarske parcele na kojoj su izgrađeni (umesto .. navedeno je ..), pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je potvrdio prvostepenu presudu u odnosu na predmetne objekte.

Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić