U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u pravnoj stvari maloletne tužilje AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka BB iz ..., a čiji je punomoćnik Ana Igić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Jovana Jovanović, advokat iz ..., radi izmene odluke o modelu viđenja maloletnog deteta i roditelja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 75/2023 od 21.02.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 06.07.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 75/2023 od 21.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P2 684/22 od 27.10.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje maloletne AA iz ..., čiji je zakonski zastupnik majka BB iz ..., kojim je tražila da se način održavanja ličnih odnosa maloletne tužilje i tuženog VV uredi tako što će ona viđati oca u kontrolisanim uslovima Centra za socijalni rad u Nišu u prisustvu stručnog lica tog Centra, svake druge subote, u periodu od 12,00 časova kada bi je majka u to vreme dovodila ispred Centra i predavala stručnom licu, do 13,00 časova istog dana, kada bi je majka preuzimala ispred Centra za socijalni rad u Nišu od stručnog lica Centra i da se na taj način izmeni stav četvrti pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Nišu P2 113/14 od 15.12.2011. godine, kao neosnovan (stav prvi izreke). Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 75/2023 od 21.02.2023. godine, usvojena je žalba maloletne tužilje i preinačena presuda Osnovnog suda u Nišu P2 684/22 od 27.10.2022. godine tako da ista glasi: uređuje se način viđanja maloletnog deteta i oca VV iz ... u kontrolisanim uslovima Centra za socijalni rad u Nišu u prisustvu stručnog lica tog Centra, svake subote u periodu od 12,00 do 13,00 sati istog dana, kada bi majka dovodila dete ispred Centra i predavala stručnom licu i dete preuzimala ispred Centra za socijalni rad u Nišu od stručnog lica Centra, pa se na taj način menja stav četvrti pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Nišu P2 113/14 od 15.12.2011. godine (stav prvi izreke). Obavezan je tuženi VV iz ... da maloletnoj tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 110.000,00 dinara (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu koji se odnosi na način održavanja ličnih odnosa, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njoj odluči kao o izuzetno dozvoljenoj.

Revizija je dozvoljena na osnovu odredbe člana 403.stav 2. tačka 1. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 - dr. zakon), u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Nišu od 15.12.2011. godine razveden je brak između majke, zakonskog zastupnika maloletne tužilje AA i tuženog i maloletna AA rođena ... godine poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, a tuženi je obavezan na plaćanje mesečnih iznosa na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta i uređen je način održavanja ličnih odnosa između maloletne AA i oca. Način održavanja ličnih odnosa između tuženog oca i maloletne AA određen je svake subote u mesecu od 10,00 do 13,00 časova sa preuzimanjem i vraćanjem deteta u prostorijama Centra za socijalni rad u Nišu. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 121/12 od 23.10.2012. godine, presuda je preinačena u delu obavezivanja tuženog na plaćanje doprinosa za izdržavanje, a u ostalom delu je potvrđena. Vremenom odnosi između stranaka su se pogoršali i tuženi nije ostvarivao kontakte u dužim periodima sa maloletnom tužiljom kako je određeno sudskim odlukama. Tuženi je zasnovao novu zajednicu i u toj zajednici je dobio dete. Centar za socijalni rad u Nišu izjasnio se da je u interesu maloletnog deteta da se kontakti i viđanje sa ocem odvijaju za sada u kontrolisanim uslovima, sve dok se odnosi između maloletnog deteta i tuženog ne poprave, s obzirom na to da maloletna tužilja iskazuje strah i stres od viđanja sa ocem. Komisija veštaka koju čine neuropsihijatar i stručno lice za oblast dečije psihologije, kao i specijalista sudske medicine koji su obavili veštačenje maloletne tužilje i njene majke, ali ne i tuženog oca, jer se nije odazvao pozivima, utvrdili su da je maloletna tužilja urednog psihomotornog razvoja, ispoljava adekvatnu duševnu zrelost i da je na nivou i iznad prosečnih intelektualnih potencijala, da je stresne događaje doživela kao značajnu traumu i ugrožavajući faktor po njenu bezbednost i bezbednost njene majke. Veštak iz oblasti neuropsihijatrije izjasnio se da je obavljao pregled majke navodeći da se radi o roditelju natprosečnih intelektualnih kapaciteta, adekvatne socijalno-ekonomske zrelosti i dobrih roditeljskih kompentencija za adekvatnu roditeljsku brigu i usmeravanje deteta, koje ima puno saznanje o značaju oba roditelja u procesu odrastanja deteta i da se ne protivi održavanju odnosa deteta i oca, s tim što smatra da dete treba zaštiti od nepovoljnih uticaja. Otac izbegava održavanje ličnih kontakata sa detetom u kontrolisanim uslovima. Maloletna tužilja se izjasnila pred sudom i iznela svoje mišljenje o kontaktima nje i tuženog navodeći da sada nema nikakav kontakt sa ocem i njegovom porodicom, da su ranije zajedničko vreme provodili tako što bi je otac odveo kući gde bi igrala igrice ili gledala televizor, da su retko išli u šetnju, da nisu išli u igraonicu, poslastičarnice i slično i da oseća strah od oca jer je prilikom poslednjeg susreta dok su bili u automobilu pričao strašne stvari o njenom dedi, udarao u volan i vikao, a da je neprijatnih situacija bilo i ranije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev mlt. tužilje odbio, jer je zaključio da bi se ograničavanjem kontakata između mlt. AA i tuženog povredila njegova prava i dužnosti roditelja propisana odredbom člana 70. Porodičnog zakona i ujedno smatra da je to najbolji interes mlt. tužilje.

Drugostepeni sud je smatrao da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 6. stav 1. i odredbu člana 61. stav 2. Porodičnog zakona, pa je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje i uredio način održavanja ličnih odnosa po modelu predloženom od strane organa starateljstva.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilna je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev mlt . tužilje usvojio.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja su interesi deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom 2. istog člana propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere.

Porodični zakon u članu 6. stav 1. propisuje da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesima deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Odredbom člana 61. stav 2. tog Zakona propisano je pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem intetresu deteta.

Dakle, najbolji interes deteta je osnovni kriterijum kojim se sud ima rukovoditi kada odlučuje o zaštiti prava deteta. Pri tom, reč je o pravnom standardu pa se u svakom konkretnom slučaju ceni prema okolnostima slučaja, a vezano pre svega za uzrast i pol deteta, njegove emotivne razvojne potrebe.

Sud je cenio navode revizije i zaključio da nije osnovana. U aktuelnom trenutku lični odnosi između tužilje i tuženog se ne odvijaju duže vreme, otac se ne pojavljuje radi održavanja ličnih odnosa u prostorijama organa starateljstva, jer smatra da ne postoje uslovi za kvalitetno viđanje, a mlt. tužilja oseća strah od njega, jer je tuženi prilikom poslednjeg kontakta pričao strašne stvari o njenom dedi, udarao u volan i vikao i jer je i ranije bilo takvih situacija. Aktuelno se mlt tužilja izjašnjava da ne želi kontakt sa ocem.

Imajući u vidu uzrast mlt tužilje i aktuelnu situaciju, pravilno je drugostepeni sud primarno zaštitio interes mlt tužilje u smislu odredbe člana 6. stav 1. i 61. stav 2. Porodičnog zakona i odredio lične odnose u kontrolisanim uslovima, a u cilju razvijanja i produbljivanja odnosa između oca i deteta, razvijanja međusobne bliskosti, uz savetodavnu pomoć i podršku organa starateljstva na reuspostavljanju njihovog kontakta.

Neosnovano se navodima revizije pobija drugostepena presuda da sud nije vodio računa o tome da redukcija modela viđanja dovodi do nesagledivih posledica na psihosocijalni razvoj deteta, za koji je neophodan zdrav i produbljen odnos sa ocem, kako bi otac kao figura zauzeo mesto koje njemu kao roditelju pripada. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud promoviše isti cilj, samo je put do tog cilja u ličnim odnosima uz pomoć i podršku stručnih lica organa starateljstva, koji treba da rade na reuspostavljanju njihovog odnosa, koji je poremećen i ne postoje indicije da bi ga stranke mogle samostalno reuspostaviti.

Najbolji interes deteta podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način detetovim emotivnim i razvojnim potrebama i ovo načelo ima prednost pred ostalim interesima. Stoga je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić