Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i našao da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Osim navedene bitne povrede, revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, bitne povrede odredaba parničnog postpuka iz člana 374. stav 1. ovog zakona koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i prekoračenje tužbenog zahteva samo ako je ta povreda učinjena u postupku pred drugostepenim sudom. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 4. ZPP nije predviđena kao dozvoljeni razlog za reviziju. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ovog zakona koja bi predstavljala dozvoljeni razlog za reviziju po članu 407. stav 1. navedenog zakona, čija primena je u ovom postupku zasnovana na odredbi člana 506. stav 2, imajući u vidu da je prethodno doneta presuda ukinuta posle stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je bila u emotivnoj vezi sa sada pokojnim DD od 1992. godine do njegove smrti ...2001. godine. Zakonskim naslednicama na zaostavštini pokojnog DD oglašene su njegova supruga BB i sestre VV i GG, ovde tužene. Za života DD, tužene nisu bile upoznate o njegovom odnosu sa tužiljom. DD je bio dobro situiran, imućan čovek, poslovno uspešan i realno nije imao potrebu da od tužilje pozajmljuje novac. Njegova supruga BB raspolagala je sredstvima svoje posebne imovine. Od tih sredstava je kupila stan u ... ulici u Beogradu za iznos od 103.000 DEM u maju 1998. godine. U pogledu ovog stana je vođena parnica između tuženih, okončana utvrđenjem da je predmetni stan imovina prvotužene BB. Kod činjenice da je za isplatu stana angažovan novac koji joj je sestra isplatila u deobi nasleđene imovine u iznosu od 90.000 DEM i lične ušteđevine, te da je ona raspolagala sredstvima dovoljnim za kupovinu predmetnog stana, jasno je da povodom kupovine tog stana zajma nije bilo. Na osnovu izvedenih dokaza i rezultata raspravljanja u sprovedenom postupku je ocenjeno da nije dokazana tvrdnja tužilje da je u periodu od 1997. godine do 2000. godine pozajmila pokojnom DD ukupno 112.610 DEM. Pritom, cenjena je okolnost da tužilja poseduje pismeno od 15.04.1998. godine koje je napisao i potpisao pokojni DD, u sadržini da je primio pozajmicu 20.000 DEM ali ne i od koga, uz zaključak da se istim ne dokazuje da je on to pismeno predao kao potvrdu duga tužilji, jer u njemu nije navedeno ime primaoca priznanice, niti bilo koji drugi podatak koji bi za identifikaciju primaoca trebalo da ima.

Kod iznetog stanja stvari, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, pozivajući se u pravnim razlozima na odredbe člana 26, 148. stav 1, 153. stav 1. i 557. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 231. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku i člana 222, 224. i 231. Zakona o nasleđivanju. Drugostepeni sud je prihvatio utvrđeno činjenično stanje i zaključke prvostepenog suda, i u obrazloženju donete presude dao ocenu o bitnim žalbenim navodima i razlozima koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, te postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku. Presudom drugostepenog suda ocenjeno je da je materijalno pravo pravilno primenjeno od strane prvostepenog suda, kada je u skladu sa pravilima o teretu dokazivanja tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Revizija nije osnovana u osporavanju pravilnosti primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova.

Neosnovano se revizijom tužilje ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo odnosno propustili da primene odredbu člana 321. Zakona o obligacionim odnosima u vezi prepostavke sa priznanicom koja ima atribute priznanice u materijalno-pravnom smislu, odnosno sve elemente pravnog posla zajma na koji se odnosi, kao i dokaznu snagu o iznosu zajma od 20.000 DEM kao duga prema tužilji koja je jedina posedovala taj pismeni dokaz i kojim drži da je dokazala postojanje duga u iznosu od 20.000 DEM shodno ugovoru o zajmu iz člana 557. istog zakona.

Vrednovanje dokazne vrednosti priložene isprave od 15.04.1998. godine kao izvedenog dokaza, u nadležnosti je suda koji je o tome dao odgovarajuću ocenu, razložno prihvaćenu od strane drugostepenog suda. Tome u suprot ne može se u revizijskom postupku s uspehom suprotstavljati drugačija ocena podnosioca revizije, kao stranke koja pogrešno tumači da predmetno pismeno ima atribute priznanice u materijalno-pravnom smislu i sve elemenete pravnog posla zajma od 20.000 DM, pozivom na član 321. i 557. Zakona o obligacionim odnosima.

Osnovna pretpostavka u vezi sa priznanicom, prema članu 321. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima je da onaj ko ispuni obavezu potpuno ili delimično, ima pravo zahtevati da mu poverilac o tome izda priznanicu o svom trošku. Shodno tome, priznanica se izdaje o ispunjenju obaveze od strane poverioca, na zahtev dužnika koji je ovlašćen da zahteva izdavanje priznanice. Za priznanicu, kao i za pismeno priznanje duga, važi pravilo da poverilac i dužnik moraju biti imenovani. U protivnom, ne mogu imati dokaznu snagu o postojanju pravnog odnosa. Ugovor o zajmu je dvostrano teretan ugovor, o čijem postojanju se ne može zaključiti po sadržini pismena u kome nije navedeno ime zajmodavca niti bilo koji drugi podatak po kojem bi se zajmodavac mogao identifikovati. Okolnost da je takvu nepotpunu ispravu tužilja prezentovala sudu, ne znači da je ona imala svojstvo zajmodavca.

Po oceni revizijskog suda, ni u ostalim navodima revizija tužilje nije osnovana.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude, primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković