U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Opština ..., čiji su punomoćnici Marko Radivojević i Nenad Sadžaković, advokati iz ..., protiv tužene „Komercijalna banka“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 538/21 od 07.10.2021. godine, u sednici održanoj 25.10.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 538/21 od 07.10.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi, Sudska jedinica u Žagubici P1 23/19 od 12.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje tužene od 29.08.2019. godine i obavezana tužena da tužilju vrati na rad na poslove koji odgovaraju stručnoj spremi tužilje. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji plati troškove parničnog postupka od 106.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 538/21 od 07.10.2021. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tužene od 29.08.2019. godine i da se obaveže tužena da je vrati na rad na poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 167.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zaona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, a nije došlo ni do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, niti je došlo do pogrešne primene materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene na neodređeno vreme, na poslovima menadžer prodaje u Ekspozituri ..., Poslovni centar ..., po osnovu ugovora o radu od 27.10.2005. godine sa pripadajućim aneksima. Rešenjem tužene od 29.08.2019. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zato što je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu, člana 71. Kolektivnog ugovora banke, člana 4, 5. i 6. Kodeksa banke, kao i tačke 5.2.3 Uputstva „blagajničko poslovanje“, na taj način što je dana 15.04.2019. godine, 22.04.2019. godine i 20.05.2019. godine iz svoje blagajne izvršila isplatu određene sume novca, bez knjiženja transakcije isplate kroz sistem banke usled čega je u blagajni tužilje nastao manjak. Vanrednom kontrolom dana 20.05.2019. godine utvrđeno je da je tužilja toga dana, neposredno pre vanredne kontrole, bez knjiženja transakcije predala zaposlenom BB, direktoru ekspoziture, iznos od 294.830,00 dinara, koji je novac izneo van poslovnih prostorija banke i odneo u menjačnicu „Davidoff“ za potrebe menjačnice za sitnim apoenima. Osporenom rešenju o otkazu prethodilo je rešenje o privremenom udaljenju sa rada i upozorenje na postojanje razloga za otkaz na koje se tužilja izjasnila.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev zaključivši da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za davanje otkaza ugovora o radu tužilji u smislu odrebe člana 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu, jer tužilja povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret nije učinila svojom krivicom. Prema stanovištu prvostepenog suda, nepostupanje tužilje u skladu sa Pravilima ponašanja i profesionalne etike banke i Uputstvom za blagajničko poslovanje, nije bilo učinjeno namerno ili iz grube nepažnje, a pri tom je postupala i po usmenom naređenju direktora ekspoziture.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan nalazeći da su bili ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu tužilji zbog učinjene povrede radne obaveze navedene u pobijanom rešenju, s obzirom da je izdavala određene sume novca iz svoje blagajne bez prethodnog knjiženja kroz sistem banke, što je njena obaveza kao blagajnika, te je tako svesno postupala suprotno predviđenoj proceduri poslovanja. Prema stavu drugostepenog suda, tužilja je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze koja je takve prirode da ne može da nastavi rad kod tužene iz čega proizlazi da je rešenje o otkazu zakonito.

Neosnovano se revizijom tužilje pobija drugostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 2. tač. 2. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja, ili ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana 71. Kolektivnog ugovora tužene, predviđeno je da zaposlenom može prestati radni odnos zbog učinjene povrede radne obaveze predviđene zakonom, ugovorom o radu, odnosno zbog učinjene povrede radne discipline uređene zakonom i ugovorom.

Članom 4. stav 1. Pravila ponašanja i profesionalne etike banke, koji se odnosi na zakonitost poslovanja, predviđeno je da se etičko ponašanje u poslovnim aktivnostima zasniva na poštovanju važećih propisa, internih akata, pravila i standarda bankarskog poslovanja i predstavlja prioritetnu obavezu svih zaposlenih. Članom 5. istog akta, koji se odnosi na savesnost i poštenje navedeno je da su zaposleni dužni da poverene poslove obavljaju u skladu sa načelom savesnosti i poštenja.

Tačkom 5.2.3 Uputstva o blagajničkom poslovanju, predviđeno je da je pre svake isplate likvidator blagajnik dužan da postupi prema procedurama nadležnih sektora vezanih za identifikaciju klijenta i računa, sa posebnim akcentom na vizuelnu identifikaciju klijenta na osnovu ID dokumenta, sravnjenje podataka u ID dokumentu i kartici/knjižici sa podacima u informacionom sistemu banke i sravnjenje potpisa na nalogu sa potpisu na prezentovanoj kartici/knjižici, odnosno identifikaciju pravnog lica u skladu sa uputstvima nadležnog sektora.

U konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno da je tužilja dana 20.05.2019. godine izvršila povredu radne obaveze predviđenu zakonom i aktima tužene, na način i pod uslovima navedenim u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu.

Imajući u vidu navedene norme, uslov za postojanje otkaznog razloga za povredu radne obaveze je krivica zaposlenog za preduzetu radnju ili propuštanje da preduzme određenu radnju u cilju izvršenja radne obaveze koja predstavlja biće povrede radne obaveze i postojanje uzročne veze između radnje i učinjene povrede radne obaveze. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužilja svojom krivicom učinila povredu radne obaveze koja se sastoji u tome da što je dana 20.05.2019. godine iz blagajne kojom je bila zadužena, izvršila isplatu iznosa od 294.830,00 dinara, a bez knjiženja ove transakcije kroz sistem banke i novac predala zaposlenom BB, koji je novac izneo van poslovnih prostorija banke. Usled ovakvog postupanja tužilje, a nakon nenajavljene interne kontrole tužene i preseka stanja gotovine i vrednosti u ekspozituri i trezoru, utvrđeno je neslaganje blagajne tužilje u navedenom iznosu koji je podigla iz blagajne, na koji način je tužilja postupila suprotno uputstvu za blagajničko poslovanje. U konkretnoj situaciji tužilja je izvršila isplatu novčanog iznosa ne koristeći obrazac „nalog za isplatu“ i ne vršeći identifikaciju klijenta i računa prema procedurama nadležnih sektora, kao ni knjiženje naloga kroz sistem banke, a što predstavlja njenu obavezu prilikom isplate novca iz blagajne, čime je učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret.

Neosnovao se u reviziji navodi da drugostepeni sud nije utvrdio stepen krivice tužilje, jer je za postojanje povrede radne obaveze dovoljno da zaposleni svesno nije postupao onako kako je trebalo, s obzirom da Zakon o radu (osim kod odgovornosti zaposlenog za štetu), ne vrši stepenovanje krivice. Odgovornost tužilje kao blagajnika proizašla je iz nepridržavanja pravila i uputstava kojih zaposleni na tom radnom mestu mora da se pridržava.

Takođe, navod revizije da na kraju radnog dana u blagajni nije bilo manjka ne oslobađa tužilju odgovornosti za učinjenu povredu radne obaveze.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su se u radnjama tužilje stekla obeležja povrede radne obaveze koje su joj stavljene na teret, pa joj je pobijanim rešenjem zakonito prestao radni odnos. Pre otkaza ugovora o radu, tužena je tužilju pisanim putem upozorila na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu, čime je ispoštovana i procedura davanja otkaza. Kako je tužilji zakonito prestao radni odnos, to nema osnova da tužilja bude vraćena na rad kod tužene u smislu člana 191. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, s obzirom na to da tužilja po ovom pravnom leku nije uspela, pa je primenom člana 165. stav 2. ZPP, doneta odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković