O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pirotu K br.31/22 od 21.02.2023. godine, pored ostalih okrivljenih, okrivljeni Nenad Mitić i Goran Radovanović oglašeni su krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo je okrivljenom Nenadu Mitiću utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet godina, pa pošto mu je opozvan uslovni otpust određen pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Pirotu Kuo br.27/219 od 26.09.2019. godine, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Pirotu K 4/13 od 18.03.2014. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri godine i deset meseci na koju je osuđen tom presudom, okrivljeni Nenad Mitić je na osnovu člana 60. KZ osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet godina i osam meseci, u koju kaznu mu je uračunat deo kazne koju je okrivljeni izdržao po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Pirotu K 4/13 od 18.03.2014. godine u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu i Vaspitno- popravnom domu u Kruševcu u periodu od 04.04.2017. godine do 11.10.2019. godine, kao i vreme koje je proveo u pritvoru počev od 23.04.2020. do 21.09.2021. godine, vreme koje je proveo na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 21.09.2021. godine do 14.10.2021. godine, kao i vreme koje je proveo u pritvoru od 14.10.2021. godine pa nadalje, dok je okrivljeni Goran Radovanović osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 23.04.2020. godine do 19.05.2020. godine.

Istom presudom, prema okrivljenima Nenadu Mitiću i Goranu Radovanoviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta – mobilnih telefona i kartica, bliže navedenih u izreci prvostepene presude, te jednog pištoljskog metka koji je oduzet od okrivljenog Gorana Radovanovića. Istovremeno, okrivljenom Nenadu Mitiću vraćeni su privremeno oduzeti predmeti bliže opisani u izreci prvostepene presude.

Okrivljeni su obavezani da sudu plate na ime paušala iznose od po 12.000,00 dinara svaki, te da na ime troškova krivičnog postupka solidarno plate iznos od 208.941,75 dinara, a okrivljeni Nenad Mitić obavezan je i da sudu plati iznos od 43.120,00 dinara. Okrivljeni su obavezani i da Višem javnom tužilaštvu u Pirotu solidarno na ime troškova krivičnog postupka plate iznos od 94.232,52 dinara, a okrivljeni Nenad Mitić da plati i iznos od 2.750,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.355/2023 od 02.11.2023. godine, pored ostalog, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Nenada Mitića - advokata Slobodana Ćirića, a po službenoj dužnosti u smislu člana 454. ZKP i u odnosu na okrivljenog Gorana Radovanovića, presuda Višeg suda u Pirotu K br.31/22 od 21.02.2023. godine preinačena je u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog Gorana Radovanovića za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 23.04.2020. godine do 19.05.2020. godine, dok je okrivljenom Nenadu Mitiću u izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet godina i osam meseci uračunao vreme provedeno u pritvoru od 14.10.2021. godine do 14.03.2023. godine. U preostalom delu navedene žalbe, kao i žalbe okrivljenog Nenada Mitića i njegovih zajedničkih branilaca – advokata Milana Petrovića i Tanje Savić, te advokata Ine Ilić i žalba okrivljenog Gorana Radovanovića i njegovog branioca – advokata Dušana Dimitrijevića, odbijene su kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Nenada Mitića – advokat Slobodan Ćirić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude ili da pobijane presude ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog Nenada Mitića – advokat Ina Ilić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2), 3) i 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da ukine samo drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje;

-branilac okrivljenog Gorana Radovanovića - advokat Dušan Dimitrijević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Mitića – advokata Slobodana Ćirića je delimično osnovan, i to u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 47. stav 6. KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Po oceni ovoga suda, osnovano se u podnetom zahtevu ističe da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 47. stav 6. KZ, kojom je propisano da se uslovni otpust može opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kada je uslovni otpust istekao.

Naime, prvostepenom presudom, donetom dana 21.02.2023. godine, okrivljeni Nenad Mitić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet godina, s tim što mu je istovremeno opozvan uslovni otpust određen pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Pirotu Kuo br.27/2019 od 26.09.2019. godine i uzeta mu je kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri godine i deset meseci na koju je osuđen pravnosnažnom presudom Višeg suda u Pirotu K 4/13 od 18.03.2014. godine, nakon čega je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od devet godina i osam meseci, u koju mu je uračunat deo kazne koji je izdržao, te vreme koje je okrivljeni proveo u pritvoru i na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana.

Drugostepenom presudom - Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.355/2023 od 02.11.2023. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Nenada Mitića, prvostepena presuda preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom Nenadu Mitiću u izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dvet godina i osam meseci uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.10.2021. godine do 14.03.2023. godine. Pri tome, drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud pravilnom primenom člana 54. i člana 63. KZ utvrdio i cenio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o vrsti i visini krivične sankcije prema okrivljenom.

Odredbom člana 47. stav 6. KZ propisano je da se uslovni otpust može opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kada je uslovni otpust istekao.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je rešenjem Višeg suda u Pirotu Kuo br.27/19 od 26.09.2019. godine, koje je postalo pravnosnažno 11.10.2019. godine, okrivljeni Nenad Mitić otpušten na uslovni otpust sa izdržavanja kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi K br.4/13 od 18.03.2014. godine (u trajanju od četiri godine i 10 meseci) te da je istek ove kazne određen za 01.04.2021. godine, to se uslovni otpust u odnosu na okrivljenog mogao opozvati najkasnije u roku od dve godine od kada je istekao, odnosno do 01.04.2023. godine. Stoga je Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, obzirom da je presudu Kž1 br.355/21 doneo dana 02.11.2023. godine, morao imati vidu da je u konkretnom slučaju rok za opozivanje uslovnog otpusta okrivljenog Nenada Mitića istekao, te je bio dužan da prvostepenu presudu preinači u pogledu odluke o kazni i okrivljenog osudi samo na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. ZKP, zbog kog je tom presudom oglašen krivim. Kako je drugostepeni sud to propustio da učini, to je na ovaj način pobijanu presudo doneo uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 47. stav 6. KZ, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Mitića – advokata Slobodana Ćirića.

Iz naedenih razloga, Vrhovni sud je preinačio nižestepene presude u pogledu odluke o kazni samo u odnosu na okrivljenog Nenada Mitića, tako što ga je zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, zbog kog je oglašen krivim pravnosnažnom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, nalazeći da je ovako odmerena kazna adekvatna utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima u redovnom krivičnom postupku, te da je nužna i dovoljna da se njome ostvari svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Mitića – advokata Ine Ilić i branioca okrivljenog Gorana Radovanovića – advokata Dušana Dimitrijevića, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odbijeni su kao neosnovani, iz sledećih razloga:

U zahtevu branioca Ine Ilić, u vezi sa ovom povredom krivičnog zakona, navodi se da u izreci prvostepene presude nije navedeno „ko neovlašćeno“ preduzima radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, što predstavlja konstitutativni element ovog dela, već je navedeno samo da su okrivljeni „nabavili“ opojnu drogu, što ne predstavlja radnju tog krivičnog dela, te samim tim krivično delo zbog kog su okrivljeni oglašeni krivim nije krivično delo. I u zahtevu branioca okrivljenog Gorana Radovanovića – advokata Dušana Dimitrijevića ističe se da radnje zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim ne predstavljaju krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, obzirom da opis dela koje je okrivljenom stavljeno na teret ne predstavlja svršenu već buduću radnju, a zbog čega je prema stavu branioca okrivljeni osuđen za radnje koje ne predstavljaju elemente bilo kog krivičnog dela.

Prema izreci pravnosnažne presude, okrivljeni Nenad Mitić i Goran Radovanović su, zajedno sa ostalim okrivljenima, po prethodnom dogovoru, u stanju uračunaljivosti, sa umišljajem, neovlašćeno prodali supstance proglašene za opojnu drogu na način opisan u izreci prvostepene presude, pri čemu su bili svesni protivpravnosti svog dela i hteli njegovo izvršenje, a u izreci je jasno navedeno da je okrivljeni Nenad Mitić, zajedno sa okrivljenima Goranom Radovanovićem i AA, neovlašćeno prodao supstance proglašene za opojnu drogu okrivljenima BB i VV, koji su ove supstance neovlašćeno kupili radi dalje prodaje, na način opisan u izreci prvostepene presude, dok je okrivljeni Goran Radovanović vršio osmatranje puta kojim su se kretali ostali okrivljeni prilikom kupoprodaje i transporta opojne droge, te obaveštavao okrivljene Nenada Mitića i AA o vozilima i patrolama policije na putu.

Kako, dakle, iz izreke pobijane presude proizilaze svi bitni elementi, i to kako subjektivni tako i objektivni, krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog su okrivljeni oglašeni krivim, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Mitića – advokata Ine Ilić i branioca okrivljenog Gorana Radovanovića – advokata Dušana Dimitrijevića, u delu u kojem ukazuju da su nižestepene presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U preostalom delu, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih odbačeni su kao nedozvoljeni, odnosno zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj.

Naime, u preostalom delu, branilac okrivljenog Nenada Mitića – advokat Slobodan Ćirić ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, dok branilac istog okrivljenog – advokat Ina Ilić ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke nije naveo razloge kojima se rukovodio prilikom preinačenja prvostepene presude u odnosu na okrivljenog Nenada Mitića, na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva jer nisu označene radnje izvršenja za svakog izvršioca ponaosob, te na povredu zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, a branilac okrivljenog Gorana Radovanovića – advokat Dušan Dimitrijević ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza isticanjem da u toku postupka nije utvrđeno da je okrivljeni ostvario bilo kakvu komunikaciju sa ostalim okrivljenima, jer nije utvrđeno ni vreme komunikacije, a ni mesto na kom se okrivljeni nalazio u vreme kada je sa njima kontaktirao.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Mitića – advokata Ine Ilić, kao razlog podnošenja, navodi se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, međutim branilac ne navodi na kom nezakonitom dokazu je zasnovana pravnosnažna presuda, već s tim u vezi ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da su činjenice utvrđene pravnosnažnom presudom kontradiktorne u odnosu na transkripte telefonskih komunikacija okrivljenog.

Kako odredbama člana 485. stav 4. ZKP, kojima su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, 438. stav 2. tačka 2) i 438. stav 2. tačka 3) ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu odbacio kao nedozvoljene.

Po oceni ovoga suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Slobodana Ćirića, u delu kojim ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, i zahtev branioca Ine Ilić u delu u kojem ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, nemaju zakonom propisan sadržaj.

Ovo zbog toga što su navedeni branioci samo u uvodu zahteva istakli ove povrede zakona, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca, međutim u obrazloženju zahteva nisu naveli konkretno u čemu se ove povrede sastoje, pa kako je odredbom člana 484. ZKP propisana obaveza navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi je reč, već i navođenje u čemu se ta povreda sastoji, te obzirom da se Vrhovni sud u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, i ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualno povreda zakona sastoji, to su podneti zahtevi u ovom delu odbačeni, jer nemaju zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP u preinačujućem delu, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni i zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u irzeci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Uprvitelj pisarnice

Marina Antonić