Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Przz 13/11
27.01.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Olge Đuričić i Stojana Jokića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, rešavajući po zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca PTZ.br.23/11 od 24.02.2011. godine, protiv pravnosnažne presude Višeg prekršajnog suda 301 PRŽ broj 38699/10 od 20.12.2010. godine i presude Prekršajnog suda u Loznici 6 Pr. broj 11466/10 od 11.11.2010. godine, u predmetu prekršaja, u javnoj sednici veća održanoj dana 27.01.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

 

 

Zahtev se UVAŽAVA, UKIDAJU SE presuda Višeg prekršajnog suda 301 PRŽ broj 38699/10 od 20.12.2010. godine i presuda Prekršajnog suda u Loznici 6 Pr. broj 11466/10 od 11.11.2010. godine i predmet vraća Prekršajnom sudu u Loznici na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

 

Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti ovom sudu protiv pravnosnažne presude Višeg prekršajnog suda 301 PRŽ. broj 38699/10 od 20.12.2010. godine, kojom je kao neosnovana, odbijena žalba okrivljenog i potvrđena presuda Prekršajnog suda u Loznici 6 Pr.br.11466/10 od 11.11.2010. godine, kojom je okrivljeni D.D. iz T. oglašen krivim za prekršaj iz člana 28. tačka 3. Odluke Grada Loznica o nekategorisanim putevima, učinjen na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, i osuđen na plaćanje novčane kazne u iznosu od 5.000,00 dinara, s tim da će se u slučaju neplaćanja izrečene novčane kazne ista zameniti u kaznu zatvora u trajanju od 5 dana, računajući svakih započetih neplaćenih 1.000,00 dinara novčane kazne u jedan dan zatvora.

Protiv navedene pravnosnažne presude Višeg prekršajnog suda i protiv prvostepene presude Prekršajnog suda u Loznici, Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. i stava 2. u vezi člana 85. stav 1. i člana 232. stav 2. Zakona o prekršajima. U zahtevu navodi da je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivurečna jer je nejasno čime je i kada okrivljeni izvršio radnju prekršaja niti je u izreci navedena parcela na kojoj je trebalo izvršiti radnju a koju okrivljeni nije učinio. Dalje se navodi da odlučnu činjenicu da okrivljeni nije vlasnik te parcele, a što je okrivljeni naveo na povratnici o uručenju poziva za saslušanje prvostepeni sud nije nesumnjivo utvrdio obzirom da okrivljenog nije ponovo pozvao na saslušanje čime je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 235. stav 2. u vezi člana 85. stav 1. Zakona o prekršajima. Takođe, drugostepeni prekršajni sud je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 2. u vezi člana 232. stav 2. Zakona o prekršajima, jer se nije upustio u ocenu dokaza za koje i sam navodi da su suprotni dokazima izvedenim tokom postupka,  a koje je okrivljeni iznosio u žalbi, a što nije ocenjeno, čime je povređeno pravo okrivljenog na odbranu. Predlaže da sud zahtev uvaži, ukine pobijanu i prvostepenu presudu a predmet vrati prekršajnom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je, obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji iako uredno obavešten nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu i prvostepenu presudu u smislu člana 266. stav 1. Zakona o prekršajima, Vrhovni kasacioni sud je našao:

Zahtev je osnovan.

Republički javni tužilac osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da su presude Višeg prekršajnog suda 301 PRŽ. broj 38699/10 od 20.12.2010. godine i Prekršajnog suda u Loznici 6 Pr. broj 11466/10 od 11.11.2010. godine donete uz bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 234. stav 1. tačka 15. i stava 2. u vezi člana 85. stav 1. i člana 232. stav 2. Zakona o prekršajima. Presudom prvostepenog prekršajnog suda okrivljeni D.D. iz T. oglašen je krivim zbog toga što dana 02.09.2010. godine u 9,45 časova nije izvršio obaveze u pogledu seče, to jest uklanjanja drveća, šiblja i drugog rastinja, koje smanjuje prohodnost i preglednost opštinskog puta, lokalnog puta L-75/Tršić, na deonici koja se graniči sa parcelom vlasnika D.D. čime je učinio prekršaj iz člana 28. tačka 3. Odluke Grada Loznica o nekategorisanim putevima. Izreka prvostepene presude, po nalaženju ovog suda, je nejasna i neodređena jer ne sadrži katastarske oznake zemljišta na kome okrivljeni nije izvršio obavezu u pogledu seče i uklanjanja drveća, šiblja i drugog rastinja, pri čemu je okrivljeni u žalbi na presudu prvostepenog organa naveo da nije vlasnik zemljišta na kome je trebalo izvršiti uklanjanje drveća i drugog rastinja pored lokalnog puta L-75/Tršić. U pobijanoj, drugostepenoj presudi se pogrešno, stoga, zaključuje da su žalbeni navodi neosnovani jer u postupku nije na nesumnjiv način utvrđena odlučna činjenica, na kom zemljištu sa jasno naznačenim katastarskim oznakama zemljišta, nije izvršeno uklanjanje šiblja i drugog rastinja koje smanjuje prohodnost i preglednost opštinskog puta, kao ni vlasništvo nad tim zemljištem.

Sa iznetih razloga sud je našao da je podneti zahtev osnovan, pa je na osnovu člana 266. stav 3. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude, s tim što je u ponovnom postupku prvostepeni prekršajni sud dužan da postupi po članu 269. ovog Zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

 

Zapisničar,                                                               Predsednik veća – sudija,

Rajka Milijaš,s.r.                                                    Snežana Živković,s.r.