Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca ..., „AA“, BB PR ..., čiji je punomoćnik Goran Jelenković, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jelić, advokat iz ... i tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pejčić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog DD iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3398/22 od 01.11.2022. godine, u sednici održanoj 30.05.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog DD iz ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3398/22 od 01.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 3398/22 od 01.11.2022. godine i presuda Osnovnog suda u Boru P 701/21 od 16.05.2022. godine u stavu prvom i trećem izreke, u odnosu na tuženog DD iz ... i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P 701/21 od 16.05.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa su tuženi obavezani da tužiocu solidarno isplate na ime naknade materijalne štete ukupan iznos od 2.430.049,70 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.05.2022. godine, kao dana presuđenja, do konačne isplate; stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se tuženi obavežu da tužiocu na dosuđeni iznos naknade štete od 2.430.049,70 dinara solidarno isplate zakonsku zateznu kamatu počev od 02.08.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa do 16.05.2022. godine, kao dana presuđenja, kao neosnovan; stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u ukupnom iznosu od 350.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3398/22 od 01.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Boru P 701/21 od 16.05.2022. godine; stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca da se tuženi obavežu da mu naknade troškove odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi DD iz ... je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, ne tražeći naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog DD iz ..., radi ujednačavanja sudske prakse u odnosu na pravna pitanja vezana za zastarelost naknade štete prouzrokovana krivičnim delom. Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tuženog DD iz ... osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Boru K 675/12 od 30.12.2013. godine, prvotuženi DD oglašen je krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ, za delo za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i kojom presudom je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet meseci. Drugotuženi GG istom presudom oglašen je krivim da je pomaganjem izvršio krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ za koja mu je izrečena uslovna osuda. Oštećene je sud uputio, radi ostvarivanja svojih imovinskopravnih zahteva na posebne parnične postupke. Navedena presuda postala je pravnosnažna 05.01.2015. godine. Naknada materijalne štete koju tužilac potražuje u iznosu od 2.430.049,70 dinara predstavlja iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi utvrđene navedenom pravnosnažnom krivičnom presudom. U toku postupka istaknut je prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da nije osnovan prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja, jer je tražena šteta posledica izvršenja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ, za koje je zaprećena kazna zatvora do 5 godina, pa se krivično gonjenje za predmetno krivično delo prema članu 103. stav 4. KZ-a ne može preduzeti kada protekne rok 5 godina od izvršenja krivičnog dela. U konkretnom slučaju preduzeto je krivično gonjenje u zakonskim rokovima i doneta pravnosnažna presuda kojom su tuženi oglašeni krivim, a tužilac je stekao pravo da u daljem roku, shodno članu 377. stav 1. podnese tužbu, s obzirom da je na glavnom pretresu u predmetu K 645/12 istakao imovinskopravni zahtev i da ga je pravnosnažnom presudom krivični sud uputio da isti ostvaruje u parničnom postupku, na koji način je shodno članu 388. i članu 392. stav 3. ZOO prekinut rok zastarelosti naknade štete prouzrokovane krivičnim delom, te je zastarelost počela teći iznova od momenta pravnosnažnosti krivične presude (05.01.2015. godine) u novom roku od 5 godina (tužba podneta 06.08.2019. godine), u smislu člana 377. stav 1. i člana 392. stav 6. ZOO, zbog čega je tužbeni zahtev usvojen za glavno potraživanje sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 377. stav 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete.

Iz sadržine navedene zakonske odredbe proizlazi da se zastarevanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, vezuje za vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja, kao i da prekid zastarevanja krivičnog gonjenja, povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete. Zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo za koje su tuženi, kao saizvršioci, oglašeni krivim, prema odredbi člana 103. stav 4. KZ nastupa kada protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela, a prema odredbi člana 104. stav 6. istog Zakona, zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno u konkretnom slučaju protekom 10 godina od izvršenja krivičnog dela, od kada se ima računati i dan nastanka štete.

Pokretanjem i vođenjem krivičnog postupka ili prijavom imovinsko-pravnog zahteva u krivičnom postupku, prekinuto je zastarevanje potraživanja naknade štete u ovom slučaju, jer su tuženi oglašeni krivim za krivično delo kojim je tužiocu pričinjena šteta. Saglasno tome, novi rok za podnošenje zahteva za naknadu štete počeo teći od dostavljanja pravnosnažne krivične presude, jer od tada presuda proizvodi pravno dejstvo prema učesnicima u postupku (materijalna pravnosnažnost – član 361. ZPP), kako su to i utvrdili nižestepeni sudovi. Međutim, nižestepeni sudovi nisu cenili kada je tužilac podneo tužbu za naknadu štete, te da li je to učinio pre ili posle isteka roka od 10 godina, računajući od dana kada mu je pričinjena šteta, tj. po isteku duplo onoliko vremena koje je predviđeno za zastarevanje krivičnog gonjenja (apsolutna zastarelost) za krivično delo kojim je pričinjena šteta u smislu člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika.

Naime, kada je od dana izvršenja krivičnog dela proteklo dvostruko vreme propisano zakonom za zastarelost krivičnog gonjenja, nastupa i zastarelost potraživanja naknade štete prouzrokovane tim krivičnim delom, bez obzira na činjenice koje su mogle dovesti do prekida ili zastoja zastarevanja.

Kako pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenja navedenih činjenica, nižestepene presude su morale biti ukinute, a prvostepeni sud će u ponovnom postupku postupiti po iznetim primedbama, upotpuniće činjenično stanje, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku u odnosu na tuženog DD koji je izjavio reviziju (tuženi nisu jedinstveni suparničari).

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka u odnosu na tuženog DD, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja, primenom člana 416. stav 3. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković