Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., BB iz ..., koje zastupa Boško Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., koju zastupa Elena Turanski, advokat iz ..., radi poništaja zaveštanja, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3232/2022 od 02.02.2023. godine, u sednici održanoj dana 22.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3232/22 od 02.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3232/22 od 02.02.2023. godine,

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3232/22 od 02.02.2023. godine , u stavu prvom izreke, odbijene su žalbe tužilja i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 441/17 od 27.09.2022. godine u pobijanom delu odluke o tužbenom zahtevu i o troškovima postupka (stavovi prvi i drugi izreke) kojima je odbijen tužbeni zahtev tužilja, kojim su tražile da se poništi testament od 17.02.2003. godine sada pokojnog GG, bivšeg iz ..., koji je proglašen prema zapisniku Osnovnog suda u Novom Sadu 31.07.2017. godine u predmetu broj 0.4041/17, da se utvrdi da je osnovano isključenje tužene kao nužnog naslednika iz nasleđa na zaostavštini pokojnog GG bivšeg iz ... preminulog 21.07.2015. godine, odbijen zahtev tužilja da se obavežu tužene da plate troškove postupka i kojom su obavezane tužilje da tuženoj solidarno na ime troškova parničnog postupka isplate 210.650,00 dinara. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev tužilja i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilja da se poništi testament od 17.02.2023. godine sada pokojnog GG i da se utvrdi da je osnovano isključenje tužene, kao nužnog naslednika iz nasleđa na zaostavštini pokojnog GG bivšeg iz ..., jer tužilje nisu dokazale da postoje razlozi koji bi zaveštanje činili ništavim u smislu odredaba članova 155-157 Zakona o nasleđivanju, niti razlozi koji bi zaveštanje činili rušljivim u smislu odredaba članova 164.-169. Zakona o nasleđivanju, niti razlozi za utvrđivanje nedostojnosti tužene za nasleđivanje u smislu člana 4. Zakona o nasleđivanju.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivao o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem ili pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilje uz reviziju nisu dostavile niti ukazale na pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično- pravnoj situaciji. Revizijom se ukazuje na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP i u vezi sa tim na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Osnovanost tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od konkretne činjenične građe. Primena ovog instituta predviđena je isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije razmatranje se predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 22.09.2017. godine. Vrednost predmeta spora, pobijanog dela pravnosnažne presude je 900.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužilja nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković