.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18585/2022
17.04.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Branković, advokat iz ..., protiv tuženog JKP ''NAISSUS'' sa sedištem u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1897/22 od 16.06.2022. godine, u sednici održanoj 17.04.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1897/22 od 16.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 8760/2020 od 27.01.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete iz događaja od 10.09.2016. godine isplati iznos od 900.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2022. godine do isplate i iznos od 33.280,00 dinara na ime troškova obezbeđenja dokaza, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2022. godine do isplate, dok je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 900.000,00 dinara, počev od 09.11.2016. godine, kao i tužbeni zahtev radi isplate zakonske zatezne kamate na iznos od 33.280,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 267.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1897/22 od 16.06.2022. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke za naknadu materijalne štete do visine od 329.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.01.2022. godine do isplate, za iznos od 33.280,00 dinara na ime troškova obezbeđenja dokaza i u stavu drugom izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 900.000,00 dinara počev od 09.11.2016. godine. U preostalom delu stava prvog i drugog, kao i u stavu trećem izreke, prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplati veći iznos od 329.100,00 dinara na ime naknade materijalne štete a do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 900.000,00 dinara; obavezan je tuženi da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 33.280,00 dinara, počev od 04.04.2017. godine kao dana podnošenja tužbe do datuma dosuđenog po prvostepenoj presudi 27.01.2022. godine; obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 172.200,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 36.860,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 10.09.2016. godine došlo je do pucanja glavne vodovodne cevi, usled čega je došlo do izlivanja vode i poplave stambenog objekta tužioca. U postupku za obezbeđenje dokaza izvršeno je veštačenje od strane sudskog veštaka građevinske struke i utvrđeno da vrednost radova koje treba izvesti radi otklanjanja štetnih posledica, ne računajući stan br. .. i garsonjeru u podrumu, iznosi 453.948,00 dinara, dok vrednost radova za štetu od budućih havarija iznosi 571.000,00 dinara (radove koje bi trebalo preduzeti na zaštiti kompletne parcele sa objektima od budućih havarija), što sve ukupno iznosi 1.024.948,00 dinara. Osiguravač ''Triglav osiguranje'' a.d.o. procenio je nastalu materijalnu štetu u iznosu od 124.948,00 dinara, koji je isplaćen tužiocu. Tužilac tužbom traži da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 900.000,00 dinara na ime potpune naknade štete, kao i troškove postupka obezbeđenja dokaza u iznosu od 33.280,00 dinara.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, primenom člana 154, 189. i 277. Zakona o obligacionim odnosima, obavezao tuženog da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 900.000,00 dinara i na ime troškova postupka obezbeđenja dokaza iznos od 33.280,00 dinara, sa kamatom, jer je smatrao da je tuženi, kao javno komunalno preduzeće, koje između ostalog održava vodovodnu mrežu, odgovoran za materijalnu štetu na objektu tužioca, koja je nastala kao posledica pucanja glavne vodovodne cevi, kao i da tužilac ima pravo na troškove otklanjanja štete.
Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbama stranaka delimično potvrdio prvostepenu presudu, a delimično preinačio u delu u kome je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos preko iznosa od 329.100,00 dinara do iznosa od 900.000,00 dinara (za iznos od 570.900,00 dinara) sa kamatom, tako što je zahtev tužioca za taj iznos odbio, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se radi o radovima koje bi trebalo preduzeti na zaštiti kompletne parcele sa objektima od budućih havarija, odnosno da se radi o budućoj šteti i da bi dosuđivanjem naknade na ime buduće štete, materijalna situacija tužioca bila dovedena u povoljnije stanje od onog nastalog pre štetnog događaja, a da imovina tužioca u vreme presuđenja nije umanjena za iznos tražene buduće štete, primenom člana 190. Zakona o obligacionim odnosima.
Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi revizije da je drugostepeni sud u delu u kome je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu buduće štete pogrešno primenio materijalno pravo.
Naime, buduća šteta ima osnov u članu 188. Zakona o obligacionim odnosima (smrt, telesna povreda, oštećenje zdravlja), u članu 194. Zakona o obligacionim odnosima (izgubljeno izdržavanje), u članu 195. Zakona o obligacionim odnosima (telesna povreda i narušeno zdravlje), u članu 203. Zakona o obligacionim odnosima (kad sud na zahtev oštećenog može dosuditi naknadu i za buduću nematerijalnu štetu ako je po redovnom toku izvesno da će ona trajati i u budućnosti), a što nije slučaj u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da tužilac potražuje i naknadu materijalne štete u visini vrednosti radova za zaštitu od budućih havarija (reč je o radovima koje bi trebalo preduzeti na zaštiti kompletne parcele sa objektima od budućih havarija). Stoga je zbog nepostojanja pravnog osnova za navedeno potraživanje neosnovan ovaj deo tužbenog zahteva tužioca. S obzirom na napred navedeno, to su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani.
Sa napred navedenih razloga, primenom člana 414. stav1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
