.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1441/2023
17.04.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje ZU „Apoteka“ Vranje, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vranja, protiv tužene AA iz ..., koju zastupa Aleksandra Arsić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5404/22 od 21.12.2022. godine, u sednici održanoj 17.04.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5404/22 od 21.12.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5404/22 od 21.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 1202/22 od 05.10.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužilji stvarnu štetu u iznosu od 450.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.04.2015. godine do isplate, dok je odbijen tužbeni zahtev za naknadu štete za još 1.850.384,99 dinara do ukupno traženih 2.300.384,99 dinara sa zatraženom kamatom. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da naknadi tužilji troškove postupka od 68.412,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, tužilja je obavezana da naknadi tuženoj parnične troškove u iznosu od 144.937,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5404/22 od 21.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 1202/22 od 05.10.2022. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke i obavezana tužena da naknadi tužilji troškove postupka od 167.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (stava prvog izreke), tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade tužilji za troškove koje je imala vezano za specijalizaciju tužene po ugovoru br. .. od 06.02.2019. godine i Pravilnika o stručnom usavršavanju. Odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni relevantnih odredbi materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, pa ukazivanje tužilje na pogrešnu primenu materijalnog prava nije od uticaja jer za primenu instituta posebne revizije nije od značaja svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja, što ovde nije slučaj.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa, o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Tužba radi naknade štete podneta je 30.04.2015. godine a vrednost predmeta revidiranog dela spora je 450.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužilje nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
