.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19793/2022
11.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je privremeni staratelj BB, advokat iz ..., protiv tuženog Novice Ivkovića iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Momčilović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora po tužbi i po protivtužbi radi povraćaja kupoprodajne cene, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 214/22 od 30.08.2022. godine, u sednici održanoj 11.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 214/22 od 30.08.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 214/22 od 30.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu P 699/19 od 26.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništav ugovor o kupoprodaji potvrđen od Javnog beležnika Dragane Čečulović Monić iz ... OPU: ...-... od 28.04.2017. godine, zaključen između tužilje, kao prodavca i tuženog, kao kupca i da isti ne proizvodi pravno dejstvo danom zaključenja, da je tuženi dužan priznati i trpeti da se na osnovu ove presude uspostavi ranije stanje vlasništva na nepokretnostima i u Službi za katastar nepokretnosti Negotin upiše tužilja kao vlasnik nepokretnosti koje su predmet navedenog ugovora o kupopopradaji. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se obaveže tužilja da mu vrati 10.000 evra na ime primljene kupoprodajne cene za overeni ugovor o kupoprodaji OPU: ...-... od 28.04.2017. godine u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu koji banke plaćaju u mestu ispunjenja, zajedno sa domicilnom kamatom na navedeni iznos počev od 27.04.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se obaveže tužilja da mu na ime plaćenih dažbina javnom beležniku, lokalnoj poreskoj administraciji Negotin, SKN Negotin, kao i za porez na prenos apsolutnih prava isplati iznos od 22.320,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2017. godine do isplate, iznos od 48.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.06.2017. godine, iznos od 5.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.04.2017. godine i iznos od 118.719,63 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.01.2019. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka plati 196.100,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 214/22 od 30.08.2022. godine odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, uzimajući u obzir vrstu spora po tužbi i po protivtužbi, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva tužilje, a odbijanje protivtužbenog zahteva tuženog. Predmet tužbenog zahteva, o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom, jeste utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji koji su stranke zaključile 28.04.2017. godine, jer tužilja u vreme zaključenja ugovora nije bila poslovno sposobna, dok je predmet protivtužbenog zahteva povraćaj datog po osnovu tog ugovora. Sporna pravna pitanja vezana su za konkretnu činjeničnu podlogu i rešavanje spornog odnosa između stranaka, a sadržina revizije ne ukazuje da je pitanje od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Obrazloženje pobijane presude za odluku o usvajanju tužbenog zahteva, a odbijanju protivtužbenog zahteva ne odstupa od dosadašnjeg tumačenja i primene materijalnog prava u vezi sa razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, odnosno odbijanjem protivtužbenog zahteva, zbog čega ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Tuženi uz reviziju nije dostavio odluke iz kojih bi se dalo zaključiti da u činjeničnoj i pravnoj situacijiji sličnoj ovom slučaju postoje različite sudske odluke, odnosno suprotno presuđenje sudova o tužbenom i protivtužbenom zahtevu, kao što su konkretni, sa kojih razloga nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, sadržina izjavljene revizije ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora, sa kojih razloga po oceni Vrhovnog suda, nema mesta odlučivanju o izjavljenoj reviziji ni iz drugih razloga propisanih članom 404. stav 1. ZPP.
Imajući u vidu da nisu ispunjeni razlozi propisani članom 404. stav 1. ZPP, čije bi postojanje reviziju činilo izuzetno dozvoljenom, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.02.2018. godine, a tužilja je na ročištu održanom 30.04.2018. godine označila vrednost predmeta spora u iznosu od 1.000.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 18.02.2022. godine, a vrednost predmeta spora po protivtužbi je 1.180.000,00 dinara.
Kako u ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i protivtužbe, odnosno kada je utvrđena vrednost predmeta spora, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP sa kojih razloga je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
