Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Pećić je naveo da u ponašanju okrivljenog nije bilo nikakve namere omalovažavanja privatnog tužioca, već je okrivljeni samo pozvao policiju i prijavio protivpravnu seču, kao i da ni prvostepeni ni drugostepeni sud prilikom donošenja svojih odluka nisu imali u vidu odredbu člana 170. stav 4. KZ, koja propisuje da se okrivljeni neće kazniti za navedeno delo, ako je između ostalog delo izvršeno u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja, a što je bio slučaj u ovom postupku. Po oceni branioca, čak i da se događaj odigrao na način opisan u izreci predmetne presude, u radnjama okrivljenog ne bi imalo elemenata bića krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ, jer u trenutku kada je preduzeo telefonski razgovor i pod pretpostavkom da je izgovorio inkriminisane reči, okrivljeni nije personifikovao privatnog tužioca BB i nije njemu direktno uputio te reči, već ih je u uputio policijskom službeniku sa kojim je razgovarao telefonom.

Odredbom člana 170. stav 1. KZ je propisano da ko uvredi drugog, kazniće se novčanom kaznom od 20 do 100 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 40.000,00 do 200.000,00 dinara. Stavom 4. istog člana je propisano da se neće kazniti za delo iz stava 1. do 3. tog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.

U izreci pobijane presude Osnovnog suda u Požarevcu K. br.532/22 od 23.10.2023. godine je navedeno da je okrivljeni AA „dana 15.09.2022. godine, u periodu između 15.00 i 16.00 časova, u selu ..., u potesu zvanom „...“, u stanju uračunljivosti, u prisustvu više lica, svedoka VV i GG, uvredio privatnog tužioca BB, tako što je u nameri omalovažavanja privatnog tužioca, mobilnim telefonom dok se nalazio blizu privatnog tužioca, koji je vršio seču i utovar stabala sa kp. br. .. KO ..., pozvao policiju i glasno da su privatni tužilac i prisutna lica mogla da čuju, izgovorio reči: „Uhvatio sam lopova, kako mi kradu drva“, pri čemu je bio svestan svog dela i zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje, čime je izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. KZ.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da je okrivljeni na opisani način, uvredio privatnog tužioca BB, u nameri omalovažavanja privatnog tužioca, u stanju uračunljivosti, pri čemu je bio svestan svog dela i zabranjenosti istog i hteo njegovo izvršenje, pa su po oceni Vrhovnog suda, u izreci presude navedeni svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim. Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivčinog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Imajući u vidu da je u izreci presude navedeno da je okrivljeni postupao sa namerom omalovažavanja oštećenog, nema uslova za primenu odredbe člana 170. stav 4. KZ.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković