Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 2712/22 od 15.11.2022. godine, stavom I izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Aranđelovcu P 374/22 od 27.07.2022. godine u delu stava 1. izreke za iznos od 500.000,00 dinara na ime naknade štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, za iznos od 300.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove, za iznos od 250.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljeni strah i za iznos od 50.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.07.2022. godine do isplate, te u stavu 2. i 3. izreke. Stavom II izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu P 374/22 od 27.07.2022. godine u preostalom delu, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti preko iznosa iz prethodnog stava za iznos od još 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.07.2022. godine do isplate i obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 397.974,00 dinara. Stavom III izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova postupka povodom izjavljenih žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u potvrđujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite o kojoj je odlučeno presudom u pobijanom delu je isplata naknade imovinske i neimovinske štete, nastale usled povrede tužioca na radu. Odluka nižestepenih sudova o usvajanju tužbenog zahteva zasnovana je na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava i u skladu je sa postojećom sudskom praksom sudova u primeni i tumačenju člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, pa ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, ukazivanjem na pogrešnu ocenu prigovora podeljene odgovornosti i osporavanjem veštačenja, ukazuje se pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije, kao ni bitne povrede odredaba parničnog postupka, na koje se revizijom takođe ukazuje.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog u navedenom delu na odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i zaključio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena, ako je izjavljena protiv presude protiv koje je po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3.).

Odredbom člana 403 stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 11.07.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 3.338.389,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta ne prelazi imovinski cenzus od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke, doneo primenom odredbe člana 413. ZPP u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23).

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković