Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2993/21 od 16.12.2021. godine, usvojena je žalba tužioca, pa je prvostepena presuda preinačena u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnom zahtevu i delu odluke o troškovima postupka (stavovi dva, tri i četiri izreke presude), tako što je tužbeni zahtev tužioca usvojen, pa je utvrđeno da je tužilac AA iz ... po osnovu sticanja u braku suvlasnik u ½ dela na nepokretnosti - dvosobnom stanu u ..., u ulici ... broj ..., a koji se vodi kod RGZ SKN Novi Sad 2, KO ..., upisan u LN broj ..., kao podaci o posebnom delu objekta – B2 list, broj objekta ..., broj ulaza ..., evidencioni broj ..., način korišćenja stan, broj posebnog dela objekta ..., podbroj posebnog dela objekta – ništa, broj sprata prizemlje, broj soba dvosoban stan, građevinska površina m2 0, korisna površina 48 m2, način utvrđivanja korisne površine iz upotrebne dozvole, opis – ništa, što su tužena BB iz ... i tuženi Građevinsko preduzeće „Vlasina Inženjering“ DOO Vlasotince dužni priznati i trpeti upis prava susvojine tužioca u ½ dela na ovoj nepokretnosti kod RGZ SKN Novi Sad 2, KO ..., pa su obavezani tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplate 247.000,00 dinara. Obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova postupka po žalbi isplate iznos od 150.120,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi Građevinsko preduzeće „Vlasina Inženjering“ DOO Vlasotince je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog Građevinskog preduzeća „Vlasina Inženjering“ DOO Vlasotince, neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku – ZPP (''Sl. glasnik RS, br. 72/11... 18/20) na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, kao vlasnik dvosobnog stana broj ..., površine 48m2, u prizemlju stambene zgrade za kolektivno stanovanje broj ..., spratnosti Su+Pr+Sp3+Pk u ..., ulica ... broj ..., izgrađene na KP .../... u LN ... KO ..., upisan je tuženi GP „Vlasina Inženjering“ DOO Vlasotince sa obimom udela 1/1. Utvrđeno je da su tužilac i tužena BB 14.09.2014. godine zaključili brak, a krajem 2014. godine odlučili da kupe stan u ... i to preko puta zgrade u kojoj su živeli kao podstanari, u ulici ... u ..., površine oko 48m2. Stan je kupljen od tuženog GP „Vlasina Inženjering“, kupoprodajna cena za m2 stana je iznosila 1.000 evra. Tužilac je nekoliko nedelja pre zaključenja ugovora o kupoprodaji tuženom predao iznos od 1.000 evra na ime kapare za stan, koji iznos je bio zajednički novac tužioca i tužene, koji su dobili na svadbi. Tužiocu i tuženoj su oko kupovine stana pomagali AA majka VV i BB baka GG. Tužiočeva majka im je dala iznos od 20.000 evra, a baka tužene iznos od 23.000 evra. Kupoprodajni ugovor je zaključen kod tuženog, a potom overen kod javnog beležnika pod brojem UOP: 280-2014. Prilikom overe ugovora zakonskom zastupniku tuženog predat je iznos od 10.000 evra na ruke, jer je isti tako tražio, s obzirom da je čekao tužioca i tuženu da ostatak kupoprodajne cene plate pošto dobiju povrat PDV. Iznos od 33.000 evra plaćen je preko računa. Ostatak kupoprodajne cene je plaćen tuženom od iznosa koji su tužilac i tužena dobili od povraćaja PDV. Ugovor o kuporpodaji stana u svojstvu kupca zaključila je tužena i u istom je navedeno prezime DD, s obzirom da još nije bila promenila dokumenta nakon udaje. Tužena je zaključila ugovor da bi ostvarili pravo na povraćaj PDV, jer nije imala nepokretnost u svom vlasništvu, a tužilac je bio vlasnik ½ dela kuće u ... . Tužiocu i tuženoj se u ... mesecu .... godine rodilo dete, a zajednica života je prestala u aprilu 2016. godine. Tužilac se iselio iz stana, tužena se nije saglasila sa njegovim predlogom da posle razvoda izdaju stan ili prodaju stan i podele novac na jednake delove. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 586/2016 od 21.12.2016. godine razveden je brak tužioca i tužene.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da iznos od 20.000 evra koji je dala tužiočeva majka ne predstavlja plaćenu cenu polovine stana za koju polovinu tužilac traži da se utvrdi pravo vlasništva. Prema stanovištu prvostepenog suda, tužilac je mogao da traži da mu tuženi isplate iznos uložen u kupovinu predmetnog stana, ali takav obligacionopravni zahtev nije postavio, a uložena sredstva tužioca, imajući u vidu i uložena sredstva tužene i kupoprodajnu cenu stana, ne čine udeo na osnovu koga bi tužilac stekao pravo da potražuje stvarnopravni zahtev u ovoj parnici, već obligacionopravni u vidu dosude novčanih sredstava uloženih u kupovinu stana, a sud je u obavezi da se kreće u granicama postavljenog tužbenog zahteva.

Prema stanovištu drugostepenog suda, predmetni stan predstavlja zajedničku imovinu supružnika, za koju prema odredbi člana 180. Porodičnog zakona važi pretpostavka jednakih udela supružnika na njoj, koja pretpostavka u konkretnom slučaju nije oborena budući da niko od bivših supružnika, pa ni tužena, nije pružila dokaze na okolnost da je njen suvlasnički udeo na predmetnoj nepokretnosti bio veći od udela drugog supružnika. Tužilac je dokazao da je predmetni stan kupljen u toku trajanja zajednice života u braku, a tužena nije dokazala da je njen udeo u sticanju zajedničke imovine veći, odnosno pribavljen isključivo sredstvima iz njene posebne imovine. Kupoprodajna cena predmetnog stana je isplaćena iz sredstava dobijenih kao poklon prilikom zaključenja braka, te sredstava dobijenih na poklon od majke tužioca i bake tužene, kao i iznosa dobijenog na ime povrata PDV. Pokloni učinjeni supružnicima predstavljaju njihovu zajedničku imovinu, a ne posebnu imovinu jednog od supružnika, osim ako to ne proizlazi iz prirode stvari ili iz namere poklonodavca. Sredstva dobijena na poklon od majke tužioca i bake tužene data su tužiocu i tuženoj, kao supružnicima, u cilju rešavanja njihovog stambenog pitanja, a tužena tokom postupka nije pružila dokaze na okolnost da su ta novčana sredstva predstavljala poklon isključivo njoj da bi ista bila tretirana kao njena posebna imovina u smislu člana 168. Porodičnog zakona, prilikom utvrđivanja doprinosa, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je tužbeni zahtev tužioca usvojen. Kako se tuženi Građevinsko preduzeće „Vlasina Inženjering“ DOO Vlasotince i dalje vodi kao vlasnik predmetne nepokretnosti, parnične stranke su u položaju jedinstvenih suparničara, jer spor može da se reši samo na jednak način prema svim suparničarima shodno odredbi člana 210. ZPP, pa je presuda preinačena i u odnosu na ovog tuženog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 171. stav 2. Porodičnog zakona, imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajedice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu i prema članu 180. stav 2. Porodičnog zakona pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Kod utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom presudom, pravilno je primenjeno materijalno pravo i to odredba člana 171. i 180. stav 2. Porodičnog zakona pri određivanju udela u zajedničkoj imovini supružnika.

Odredbom člana 210. stav 1. ZPP propisano je jedinstveno suparničarstvo, a odredbom člana 211. stav 1. ZPP propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa.

Odredbom čl. 33 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnost stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom.

U konkretnom slučaju u toku trajanja braka tužioca i tužene zaključen je ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti između BB i GP „Vlasina Inženjering“. Prodavac po navedenom pravnom poslu je GP „Vlasina Inženjering“ koji je u evidenciju nepokretnosti upisan kao vlasnik predmetnog stana. Kod navedenog tuženi GP „Vlasina Inženjering“, ima položaj nužnog suparničara koji je morao biti obuhvaćen procesnom zajednicom kao subjekt pravnog odnosa-prodavac po ugovoru o kupoprodaji predmetne nepokretnosti i upisani nosilac prava svojine na istoj, sa kojih razloga je pravilno tužbom kao tuženi obuhvaćeno i ovo pravno lice. Tuženi su u položaju jedinstvenih nužnih suparničara, jer kod navedenog priroda pravnog odnosa ne dopušta da se spor reši različito i stoga se neosnovano revizijom ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 210. ZPP. Okolnost da je tužena BB podnela Službi za katastar nepokretnosti zahtev za upis prava svojine u svoju korist (o kome nije odlučeno), i da je upisana zabeležba navedenog postupka ne isključuje obavezu označavanja tuženog GP „Vlasina Inženjering“, kao stranke u smislu člana 211. ZPP. Zabeležba u smislu člana 14. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti predstavlja upis činjenica koje su od značaja za zasnivanje, izmenu, prestanak ili prenos stvarnih prava, a ne i realizaciju upisa prava svojine. Imajući u vidu napred navedeno tuženi GP „Vlasina Inženjering“ DOO Vlasotince je morao biti obuhvaćen u pasivnoj suprničarskoj zajednici, pored tužene BB.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbečlana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom člana 165. stav 2. u vezi člana 153. i 154. ZPP.

Tuženom nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, s obzirom da nije uspeo u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić