.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 7163/2023
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Srećković, advokat iz ..., protiv tuženih Javno stambeno preduzeće „Kragujevac“ iz Kragujevca i Grada Kragujevca, čiji je zajednički zastupnik Gradsko pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 1973/21 od 15.09.2022. godine, u sednici održanoj 31.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 1973/21 od 15.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 1973/21 od 15.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 12624/20 od 25.12.2020. godine, stavom 1. izreke, obavezani su tuženi kao solidarni dužnici da tužiocu isplate na ime naknade štete po osnovu nezakonite naplate naknade za vođenje matične evidencije iznos od po 49,00 dinara za period od 01.10.2017. godine zaključno sa 30.06.2020. godine, sa kamatom na svaki mesečni iznos počev od 20-og u mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom 2. izreke, obavezani su tuženi da kao solidarni dužnici tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 6.000,00 dinara sa kamatom počev od izvršnosti do isplate. Stavom 3. izreke, otkazana je rasprava zakazana za 29.12.2020. godine u 08,35 časova, sudnica broj 6.
Viši sud u Kragujevcu je, rešenjem Gž 1973/21 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu 2. izreke presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 12624/20 od 25.12.2020. godine, tako što je stavom drugim izreke obavezao tužioca da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.
Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi su dali odgovor na posebnu reviziju tužioca.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona i predstavlja činjenično pitanje svakog spora.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23).
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. Zakona o parničnom postupku, propisano je da ako za utvrđenje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u zakonu, je merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2.).
Imajući u vidu da tužilac revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti, u smislu odredbe člana 420. Zakona o parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br.10/23).
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
