.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18632/2022
28.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Stojanov, advokat iz ..., protiv tuženog PD „EPS Distribucija“ DOO, Ogranak elektrodistribucija Novi Sad, čiji je punomoćnik Dušanka Mićin, advokat iz ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 2070/19 od 07.06.2022. godine ispravljenom rešenjem tog suda Gž 2070/2019 od 12.09.2022. godine, u sednici veća održanoj 28.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 2070/19 od 07.06.2022. godine, ispravljene rešenjem tog suda Gž 2070/2019 od 12.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje, izjavljena protiv presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 2070/19 od 07.06.2022. godine ispravljenom rešenjem tog suda Gž 2070/2019 od 12.09.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 9190/2018 od 11.03.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je nezakonit obračun utrošene električne energije sačinjen 23.08.2012. godine na iznos od 448.068,00 dinara i na iznos od 149.356,00 dinara. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tuženi stekao bez osnova 328.962,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove od 97.000,00 dinara. Stavom petim izreke, oslobođena je tužilja obaveze plaćanja troškova sudskih taksi u ovom postupku.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 2070/19 od 07.06.2022. godine ispravljenom rešenjem tog suda Gž 2070/2019 od 12.09.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje nezakonitosti obračuna utrošene električne energije sačinjenog 23.08.2012. godine na iznos od 448.068,00 dinara i na iznos od 149.356,00 dinara kao i za utvrđenje da je tuženi stekao bez osnova 328.962,32 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dospelosti do isplate, te za obavezivanje tuženog da tužilji naknadi troškove postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova žalbenog postupka isplati 2.503,58 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučio kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju protivnika predlagača. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.
Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11,...,10/23). Naime, radi se o parnici radi utvrđenja nezakonitosti obračuna utrošene električne energije i isplate stečenog bez osnova po tom osnovu, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Osim toga, drugostepeni sud je odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovao na primeni relevantnih odredaba materijalnog prava za presuđenje ove prvane stvari - Zakona o energetici i Uredbe o uslovima isporuke električne energije. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nedozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. istog zakona.
Tužba radi utvrđenja i sticanja bez osnova podneta je 17.04.2013. godine, a vrednost predmeta spora je 328.962,32 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Vrhovni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali kako specijalno pravilo u sporovima male vrednosti iz člana 467. ZPP, kakav je spor i ove pravne stavri, isključuje primenu opštih pravila, revizija nije dozvoljena.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom člana 413. ZPP.
Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
