Protiv rešenja drugostepenog suda protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.

Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 408. u vezi člana 420 Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br.72/11...10/23) i člana 27. stav 2. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP (''Službeni glasnik RS'' br.25/82...14/22) i ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Gradske opštine Grocka Uprave GO Grocka Odeljenje za opštu upravu i imovinskopravne poslove Odsek za imovinskopravne poslove 465-38/2015 od 02.03.2015. godine, koje je postalo pravnosnažno 25.03.2015. godine, utvrđeno je da su kp .. KO Vinča pov. 3405m2 i kp .. KO Vinča pov. 1152m2 eksproprisani iz poseda predlagača, vlasnika sa 1/1 idealna dela uz naknadu u korist Grada Beograda, radi izgradnje postrojenja za upravljanje otpadom sanacije i proširenje deponije „Vinča“. Stranke nisu postigle sporazum o naknadi za izuzeto zemljište, pa je predmet dostavljen sudu na nadležnost. Visina naknade za izuzeto zemljište utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka geodetske struke, primenom komparativnog principa procene tržišne vrednosti u visini od 1.600,00 dinara po m2, što je prema površini navedenog zemljišta ukupno 7.291.200,00 dinara. Visina naknade za biljne zasade utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja Gradskog zavoda za veštačenje, prema kome vrednost biljnih kultura na kp .. KO Vinča, pov 3405m2 ( na kojoj se nalaze biljne kulture oraha, duda i bagrema) iznosi 121.802,86 dinara, dok na kp. .. KO Vinča pov 1152m2 ( na kojoj se nalaze biljne kulture oraha, bresta i bagrema) 29.211,32 dinara, što je ukupno 151.014,18 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi odredili naknadu za eksproprisano zemljište u vlasništvu predlagača od ukupno 7.291.200,00 dinara i naknadu za biljne zasade na predmetnom zemljištu od ukupno 151.014,18 dinara, pa krajnji korisnik neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 41. stav 2. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik RS“ br. 53/95... 55/13 i 106/16), propisano je da se visina naknade u novcu za eksproprisanu nepokretnost određuje prema tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u vreme donošenja prvostepene odluke o naknadi. Članom 42. stav 1. ovog zakona, propisano je da se naknada za eksproprisano poljoprivredno zemljište i građevinsko zemljište određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta, ako zakonom nije drugačije propisano, dok je stavom 2. određeno da procenu tržišne cene iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za određivanje poreza na prenos apsolutnih prava nepokretnosti.

Imajući u vidu citirane odredbe zakona sledi da kod određivanja visine naknade u novcu za eksproprisanu nepokretnost prema tržišnoj ceni, organ nadležan za određivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti ne određuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti već vrši njenu procenu (procena poreske uprave) i da ukoliko sporazum o naknadi nije postignut, naknadu za eksproprisanu nepokretnost određuje sud u vanparničnom postupku. U tom slučaju, u vanparničnom postupku, pored procene koju je dala poreska uprava, sud je ovlašćen da izvede i druge dokaze koje učesnici predlažu ako nađe da su od značaja za određivanje visine naknade, kao i da po potrebi odredi veštačenje (saglasno članu 136. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku).

U konkretnom slučaju, sudovi su prilikom određivanja visine naknade za eksproprisane nepokretnosti cenili izveštaj Poreske uprave o proceni tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti, dok su visinu naknade pravilno odredili na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka zasnovanog na komparativnom metodu procene. Veštačenje je obavljeno na osnovu uvida u stanje nepokretnosti na licu mesta, uzimajući u obzir sve relevantne kriterijume kao što je lokacija, ponuda i potražnja zemljišta i uporedne cene na istoj lokaciji, a posebno okolnost da predmetna katastarska parcela pripada šestoj zoni u skladu sa Odlukom o određivanju zona na teritoriji Grada Beograda („Službeni list Grada Beograda“, broj 87/2014) u kojoj je prosečna cena kvadratnog metra 1.600,00 dinara.

S obzirom na izneto, suprotno navodima revizije, prihvatanjem navedene procene veštaka zasnovane na principu komparative metode, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 41. stav 2. i 42. Zakona o eksproprijaciji odredili visinu naknade tržišne vrednosti eksproprisanih nepokretnosti. U tom smislu bez značaja je i ukazivanje revizije na odredbe Zakona o porezu na imovinu i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojima su propisani kriterijumi i način utvrđiva poreske osnovice (u odnosu za porez na prenos apsolutnih prava).

Kako se ostalim navodima revizije kroz ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, sa kojih razloga se revizija ne može izjaviti, isti su ocenjeni kao neosnovani i bez uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. u vezi sa članom 420. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev predlagača za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju odbijen je na osnovu člana 154. stav 1 ZPP. u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja ovog vanparničnog postupka, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković