.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21525/2022
08.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Marine Milanović i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužioca Javno komunalnog preduzeća „Parking servis“ Niš, koga zastupa Mile Đurić advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Žikica Radivojević advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 2157/21 od 17.08.2022. godine, u sednici veća održanoj 08.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 2157/21 od 17.08.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž 2157/21 od 17.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Nišu P 1119/16 od 27.08.2019. godine obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 3.904,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž 2157/21 od 17.08.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je rešenje prvostepenog suda tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 31.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana tužena da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku. Naime, odluka o troškovima parničnog postupka, kojom je tužena obavezana da tužiocu te troškove nadoknadi, doneta je primenom odredaba člana 153. i 154. ZPP i ne iziskuje potrebu da se primeni institut ujednačavanja sudske prakse po pitanju troškova postupka o kojima sud odlučuje po pravilima sadržanim u Zakonu o parničnom postupku u svakoj konkretnoj parnici.
Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozovljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Kako se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, doneta u postupku u sporu male vrednosti, to revizija tužene izjavljena protiv takve odluke nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
U postupku po reviziji protiv odluke o troškovima postupka ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je drugostepeni sud preinačio drugostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
