.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4869/2023
04.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca JP „Toplana“ Kikinda, čiji je punomoćnik Stojan Peček, advokat u ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Milutin Milaković, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu 6Gž 1832/21 od 09.11.2022. godine, u sednici veća održanoj 04. maja 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Zrenjaninu 6Gž 1832/21 od 09.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 27P 876/21 (2017) od 14.09.2021. godine, ukinuto je u celosti rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Jasmine Trbović Stanković broj I.Ivk. 3/2017 od 08.02.2017. godine, kojim je tuženi obavezan da isplati tužiocu 37.941,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2017. godine do isplate, kao i troškove izvršenja u iznosu od 7.676,48 dinara; odbijen je eventualni tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati 18.247,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene novčane iznose počev od datuma dospelosti do isplate, kao i zahtev da tuženi plati tužiocu troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od pravnosnažnosti presude do isplate; obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 129.769,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu 6 Gž 1832/21 od 09.11.2022. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je održano u celosti na snazi rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Jasmine Trbović Stanković broj I.Ivk. 3/2017 od 08.02.2017. godine, kojim je tuženi obavezan da plati tužiocu 37.941,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.02.2017. godine do isplate, kao i troškove izvršenja u iznosu od 7.676,48 dinara, te je obavezan tuženi da isplati tužiocu 95.764,00 dinara na ime troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke do isplate, dok je u preostalom delu kojim je odbijen eventualni tužbeni zahtev navedena presuda potvrđena, te je obavezan tuženi da na ime troškova žalbenog postupka isplati tužiocu 23.764,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, iz svih zakonskih razloga.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba radi isplate duga podneta je 18.07.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 37.941,30 dinara.
Prema članu 468. stav 1. i stav 4. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena, na šta upućuje prethodno citirana odredba zakona.
Zakonom propisana nedozvoljenost vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora, isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku prema kome je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
