Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1565/23 od 11.08.2023. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija (stav 2.).

Postupajući na osnovu navedene zakonske odredbe Vrhovni sud je zaključio da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa već je vezano za konkretnu činjeničnu ponudu i rešenje spornog pravnog odnosa tako što je utvrđeno da je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište, te da ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti prilikom eksproprijacije zemljišta. Tržišna vrednost nepokretnosti utvrđena je na način koji ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za gradsko građevinsko zemljište izraženog u sudskim odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, po kojima sud prilikom određivanja visine naknade nije vezan isključivo procenom Poreske uprave već je veštačenjem, kao dokaznim sredstvom predviđenim Zakonom o parničnom postupku visina naknade određena primenom tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti. Pravnosnažne odluke revizijskog suda i drugostepenih sudova, kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, a na koje se tuženi poziva u reviziji, bez uticaja su na drugačije odlučivanje, jer odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko prvnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova podneta je 06.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 20.000,00 dinara. U podnesku od 16.11.2022. godine tužilje su preinačile tužbu i kao vrednost predmeta spora označile 105.359,35 dinara.

U konkretnom slučaju tužilje nemaju svojstvo jedinstvenih suparničara u smislu člana 210. ZPP, već su obični suparničari, iz kojih razloga za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna je vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svaku tužilju ponaosob.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe u odnosu na svaku od tužilja ponaosob, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković