Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja nižestepenih sudova, nema razloga za odlučivanje po posebnoj reviziji tužene u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP.

Naime, u pogledu pravnosnažne odluke o pravu tužioca na isplatu uvećane plate po osnovu pripravnosti nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, bez obzira na izmene važećeg Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ broj 6/16, 24/18, 87/2018) u odredbama člana 156. stavovi 2. i 3. (izmenom u broju 24/18 od 26.03.2018. godine) i člana 187. Zakona o policiji (izmenom u broju 87/2018 od 13.11.2018. godine), koje na drugačiji način regulišu način i formu određivanja pripravnosti (uređenu Pravilnikom o pripravnosti za rad - „Službeni glasnik RS“ br.16/17 od 27.02.2017. godine), kao i o pravu tužioca na isplatu naknade troškova rada i boravka na terenu – terenski dodatak.

Pobijana drugostepena presuda, u delu kojim je odlučeno o pravu na dodatak na platu po osnovu pripravnosti, doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog suda izraženom u više revizijskih odluka da tužilac kao policijski službenik ima pravo na uvećanje plate po osnovu pripravnosti za raniji period u smislu člana 147a stav 1. Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/05...64/15) koji policijskom službeniku priznaje pravo na ostvarivanje dodatka na platu i za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost), kao i na osnovu člana 12. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br.22/15...7/19). To pravo mu pripada i na osnovu važećeg Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“ broj 6/2016, sa izmenama u brojevima 24/2018, 87/2018) na osnovu noveliranih odredbi člana 156. stavovi 2. i 3. i člana 187., a u vezi odredbi citiranog Pravilnika o pripravnosti za rad, u konkretno utvrđenoj činjeničnoj situaciji kada je primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, tužilac dokazao da je u relevantnom vremenskom periodu bio pripravan (u stanju potrebnog stepena spremnosti) po usmenom nalogu neposrednog rukovodioca, a da tužena nije dokazala suprotno (da mu takav usmeni nalog nije izdat i da nije bio pripravan) bez obzira na novoustanovljenu obavezu tužene citiranim odredbama noveliranog Zakona o policiji da se u situaciji određivanja pripravnosti policijskih službenika donosi poseban raspored rada ili pisani nalog od strane neposrednog rukovodioca, a obzirom na to da postoji izuzetno i mogućnost izdavanja usmenog naloga (sa obavezom izdavanja obrazloženog pisanog naloga u roku od 24 časa).

Takođe, razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u delu kojim je odlučeno o pravu tužioca na isplatu naknade troškova rada i boravka na terenu – terenski dodatak, u skladu su sa postojećom sudskom praksom Vrhovnog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava, kod utvrđenja da tužiocu u spornom periodu nije isplaćen terenski dodatak kao naknada za rad i boravak na terenu, koji mu pripada na osnovu člana 147b Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 101/05...64/2015) i člana 47. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Službeni glasnik RS“ br. 22/15 koji je stupio na snagu 07.03.2015. godine) sa Aneksom („Službeni glasnik RS“ br.70/15 koji je stupio na snagu 12.08.2015. godine) u visini određenoj prema članu 39. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 25/15 i 50/15) i članu 44 stav 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika (“Službeni glasnik RS“ br.98/07 ... 84/15) koji se propisi do 05.02.2016. godinbe kao dana stupanja na snagu važećeg Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ br. 6/16 sa izmenama) primenjuje shodno članu 169. ranijeg zakona, a za period posle toga na osnovu člana 188. u vezi člana 250. važećeg zakona, kao i navedena Uredba i Poseban kolektivni ugovor za državne organe.

Iz iznetih razloga, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijaneg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate uvećane plate po osnovu pripravnosti i terenskog dodatka podneta je 01.06.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 99.000,00 dinara. Podneskom tužioca od 16.11.2021. godine tužba je preinačena tako što je tužbeni zahtev uvećan na iznos od 505.521, 94 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijaneg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Ivana Rađenović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković