Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu šefa prasilišta i odgoja na farmi u ... u sektoru stočarstvo do 23.01.2019. godine kada joj je tuženi, pobijanim rešenjem, otkazao ugovor o radu. Među strankama nije bilo sporno da je tuženi, prilikom donošenja osporenog rešenja, postupio u svemu saglasno odredbama čl. 180. i 185. Zakona o radu, tako što je tužilju, pisanim putem, upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu u kom je naveo osnov davanja otkaza, činjenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i ostavio joj rok za izjašnjenje. Tužilja se, u ostavljenom roku, izjasnila na navode iz upozorenja, nakon čega joj je tuženi dostavio pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku. Tuženi je tužilji otkazao ugovor o radu broj ../2015 od 24.03.2015. godine, sa svim pripadajućim aneksima, zbog toga što je ona, svojom krivicom, učinila sledeće povrede radnih obaveza: neizvršavanje i/ili nesavesno, neblagovremeno i/ili nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza što predstavlja otkazni razlog predviđen članom 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu i članom 43. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog; nezakonito i/ili neodgovorno upravljanje, raspolaganje i/ili korišćenje imovine i sredstava poslodavca, odnosno raspolaganja i korišćenja imovine i sredstava koje ima i može da ima za posledicu umanjenje imovine poslodavca, protivpravno sticanje imovinske koristi ili izazivanje poremećaja u procesu rada, a što predstavlja otkazni razlog predviđen članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i članom 43. stav 1. tačka 25. Kolektivnog ugovora tuženog; davanje netačnih podataka bilo koje vrste, a što predstavlja otkazni razlog predviđen članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i članom 43. stav 1. tačka 36. Kolektivnog ugovora tuženog. Tužilja je, naime, radila kod tuženog na radnom mestu šef prasilišta i odgoja pa je imala uvid u brojčano stanje prasadi, koji podatak je unosila u kompjuterski program tako što je, putem naloga, iz prasilišta u odgoj slala određeni broj prasadi koja su se brojala u prasilištu. Veterinari nisu upravljali odgojem niti su imali bilo kakva ovlašćenja osim da leče prasad koja se tamo nalaze. Pri redovnom popisu zaliha, materijala, osnovnih sredstava, potraživanja i obaveza koji je obavila Centralna popisna komisija 30.11.2018. godine, nisu prijavljeni ni manjkovi ni viškovi na farmi tuženog u ... . Međutim, pri utvrđenju brojčanog stanja prasadi na farmi ustanovljeno je da oko 1.500 prasadi nedostaje u objektima odgoja zbog čega je sproveden vanredni popis 22.11.2018. godine, tako što su se brojala istovremeno i prasad u prasilištu i prasad u odgoju, pa je tom prilikom konstatovan manjak od 1.525 prasadi u prasilištu. U pogledu konstatovanog stanja, tužilja se izjasnila da je manjak prasadi koji je utvrđen na osnovu vanrednog popisa od 22. i 23.12.2018. godine, nastao iz razloga što je ona prikazivala manje uginuće prasadi od stvarnog uginuća, a sve u cilju da se farma ne zatvori usled loših rezultata, kao i da je ona organizovala i dala nalog da se preko 1.000 komada prasadi iz prasilišta preveze u odgoj kako bi se u odgoju prikrio manjak koji je postojao prilikom redovnog popisa od 30.11.2018. godine. Na navedenom priznanju tužilje tuženi je bazirao svoje upozorenje i rešenje o otkazu ugovora o radu. Na osnovu izvedenih dokaza u postupku utvrđeno je da je tužilja izvršila povredu radne obaveze zbog čega joj je tuženi, pobijanim rešenjem otkazao ugovor o radu. Utvrđeno je da je tužilja dala netačne podatke koji su se odnosili na brojno stanje živih i uginulih prasadi na farmi u ... tako što nije prikazivala tačne podatke o uginućima prasadi u odgoju, već je, prilikom redovnog godišnjeg popisa od 30.11.2018. godine manjak prasadi u odgoju prikrila tako što je u odgoj fizički prebacila prasad iz prasilišta kako bi se brojčano stanje prasadi u odgoju podudaralo sa zvaničnom evidencijom brojčanog stanja prasadi u knjigama. Tužilja je bila u mogućnosti da postupi na taj način pošto popisna komisija nije istog dana vršila brojanje prasadi u prasilištu i u odgoju pa je tužilja organizovala prevoz prasadi iz prasilišta u odgoj nakon što je bilo izvršeno brojanje prasadi u prasilištu i to je, u svojoj izjavi, obrazložila.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje odbili primenom odredbe čl. 179. stav 2. tač. 1. i 5, 180. i 185. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 113/17) nalazeći da je ona, svojom krivicom učinila povredu radne obaveze zbog koje joj je, pobijanim rešenjem, tuženi zakonito otkazao ugovor o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu.

U konkretnom slučaju, tužilja je, kao šef prasilišta i odgoja, unosila u kompjuterski program podatke o brojčanom stanju prasadi tako što je prikazivala manje uginuće prasadi od stvarnog uginuća, a da bi prikrila manjak od 1.525 prasadi organizovala je prevoz prasadi iz prasilišta u odgoj kako bi ista prasad bila prikazana na brojnom stanju i u odgoju i u prasilištu, što je tuženi ustanovio pri vanrednom popisu obavljenom 22.12.2018. godine, u kom su se istovremeno brojala prasad i u prasilištu i prasad u odgoju. Nakon obavljenog vanrednog popisa prasadi na farmi u ..., 23.12.2018. godine u prostorijama upravne zgrade na farmi i u prisustvu generalnog direktora tuženog BB, direktora stočarstva VV, menadžera firme GG, direktora trezora kod tuženog DD i rukovodioca obezbeđenja ĐĐ, tužena se izjasnila da je manjak prasadi koji je utvrđen u odgoju na osnovu vanrednog popisa od 22. i 23. 12.2018. godine nastao iz razloga što je ona prikazivala manje uginuće prasadi od stvarnog uginuća, a sve u cilju da se farma ne zatvori usled loših rezultata, kao i da je ona organizovala i dala nalog da se preko 1.000 komada prasadi iz prasilišta preveze u odgoj da bi se u odgoju prikrio manjak koji je postojao prilikom redovnog popisa od 30.11.2018. godine. Kod takvog stanja stvari, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilja, svojom krivicom, učinila povrede radne obaveze koje su joj, pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljene na teret, što znači da je to rešenje zakonito a tužbeni zahtev tužilje za poništaj tog rešenja neosnovan. Zbog toga, tužilja navodima revizije neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Navodi revizije tužilje kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje su bez uticaja na odlučivanje imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković