Protiv pravnosnažne presude Višeg suda donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20).

Prema navedenoj odredbi zakona, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao izuzetno dozvljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmotranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Tužbeni zahtev za naknadu štete zbog manje isplaćene penzije u periodu od januara 2016. godine do decembra 2018. godine je odbijen s pozivom na odredbu člana 109. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a obrazloženje pobijane presude za odluku o tužbenom zahtevu ne odstupa od pravnog stava izraženog u odlukama Vrhovnog kasacionog suda kojima je odlučeno o zahtevima sa istovrsnim činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Naime, tužilac se opredelio za isplatu penzije u gotovini na adresi svog prebivališta i takvim izborom načina isplate prihvatio je i obavezu da plati poštarinu propisanu cenovnikom JP „Pošta Srbije“ i to pod uslovima povoljnijim od tržišnih. Paušalno pozivanje tužioca da su drugi sudovi u predmetima sa istovrsnim činjeničnim i pravnim osnovom doneli drugačije odluke, koje odluke nisu priložene, ne ukazuju nužno na drugačiji pravni stav izražen u tim odlukama, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga nema osnova za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke primenom člana 404. stav 2.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da je i u smislu tih zakonskih odredaba revizija nedozvoljena.

Naime, Zakonom o parničnom postupku je propisano da su sporovi male vrednosti u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 468. stav 1.), da u takvom sporu protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (član 479. stav 6.), kao i da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3).

Tužba je podneta 03.09.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 4.176,00 dinara, što ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti.

S obzirom da je pobijanom presudom donetom u drugom stepenu odlučeno u sporu male vrednosti i da u takvom sporu nije dozvoljena revizija, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić