Istom presudom, okrivljenom je na osnovu odredbe člana 78., 79. stav 1. tačka 7) i 87. Krivičnog zakonika izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to: jedna ručna bomba „...“, sa serijskim brojem na kašici ..., koja će se uništiti u posebnom postupku od strane PU Jagodina, po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 614/23 od 22.11.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Jagodini i žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Iako je branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da isti podnosi protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 614/23 od 22.11.2023. godine, iz obrazloženja zahteva proizilazi da je podnet i protiv prvostepene presude u osuđujućem delu, u izreci pod I, zbog „povrede zakona“, sa predlogom da Vrhovni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je donošenjem pobijanih presuda, povređen zakon na štetu okrivljenog, jer je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, te je sud, po stavu branioca, u konkretnom slučaju morao da primeni institut nužne odbrane iz člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da je oštećeni BB napao okrivljenog AA i da je taj napad bio praćen ozbiljnom pretnjom da će napasti na telo okrivljenog. Da je pretnja bila ozbiljna, prema stavu branioca, proizilazi iz toga, što je oštećeni u ruci držao bombu, koja predstavlja sredstvo podobno da telo teško povredi, pa i da oduzme život jer se radi o ubojitom sredstvu, velike razorne moći, pa u takvoj situaciji, uz prepast izazvanu napadom istovremeno dok je napad trajao, reakcija okrivljenog, predstavlja odbijanje istovremenog protivpravnog napada i neophodnu reakciju da se napad odbije.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se, bez numeričkog označavanja, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika, nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugog odbije istovremeni protivpravni napad.

U činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude navedeno je da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu bliže opisanim u izreci presude, u uračunljivom stanju, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja postupcima i svestan da je njegovo delo zabranjeno, drugog lako telesno povredio, tako što je najpre na poziv oštećenog BB izašao ispred ugostiteljskog objekta....u kome se u tom momentu nalazio okrivljeni i nakon verbalne rasprave sa oštećenim, istog udario pesnicom po glavi i oduzeo bombu iz ruke oštećenog, a zatim istom zadao još tri udarca po glavi sredstvom podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši – ručnom bombom, nanevši oštećenom povrede, čija vrsta i lokalizacija su opisane u izreci presude, i to dok su se obojica nalazili u uspravnom položaju..., pri čemu je bio svestan radnje koju preduzima, hteo njeno izvršenje i nastupanje zabranjene posledice.

Po oceni Vrhovnog suda, tačno je sledeće u momentu kada je okrivljeni na poziv oštećenog izašao ispred ugostiteljskog objekta, postojala pretnja napadom oštećenog na telo okrivljenog, obzirom da je oštećeni u ruci imao bombu. Međutim, u situaciji kada je okrivljeni, nakon verbalne rasprave sa oštećenim, istog najpre udario pesnicom po glavi, a zatim oduzeo bombu iz ruke oštećenog, te nakon toga nastavio da udara oštećenog, Vrhovni sud nalazi, da su povrede oštećenom od strane okrivljenog nanete, nakon što je pretnja napadom prestala.

Imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, po nalaženju ovoga suda, postupanje okrivljenog nije bilo motivisano svešću da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad, već su njegova svest i volja bili usmereni na nanošenje lakih telesnih povreda oštećenom sredstvom podobnim da telo teško povredi i zdravlje teško naruši, pa ne može biti govora o delovanju okrivljenog u nužnoj odbrani u smislu člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika.

Prema tome, po nalaženju Vrhovnog suda, u opisanim radnjama okrivljenog AA, stiču se sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, te se, kao neosnovani, ocenjuju suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika.

Ostalim navodima zahteva branilac okrivljenog osporava razloge drugostepene presude, čime po oceni ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored ovoga, branilac okrivljenog ističe i povredu odredbe člana 333. stav 2. ZKP, ukazujući da optužnica po kojoj je vođen predmetni krivični postupak, nije propisno sastavljena.

Međutim, Vrhovni sud ove navode branioca nije razmatrao, jer bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda odredbe člana 333. stav 2. ZKP, ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                        Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković