.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1419/2022
18.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Panov, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Kosana Radović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i raskida ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 308/21 od 18.05.2021. godine, u sednici veća održanoj 18.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 308/21 od 18.05.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 308/21 od 18.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 649/2016 od 16.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je ništav Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. VV, kao primaoca izdržavanja, i tuženog, kao davaoca izdržavanja, overen pred Opštinskim sudom u Kragujevcu 11.03.2009. godine, pod brojem 3R 154/09, te da se zaostavština pok. VV, biv. iz ..., raspravi po zakonu. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se zbog neispunjenja obaveza od strane tuženog, kao davaoca izdržavanja, raskine navedeni ugovor o doživotnom izdržavanju, te da se zaostavština pok. VV, biv. iz ..., raspravi po zakonu. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 75.960,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 308/21 od 18.05.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u stavu trećem izreke, tako što je tužilac obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 51.000,00 dinara.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Ceneći razloge tužioca za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.
U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o primarnom tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju i eventualnom tužbenom zahtevu za raskid istog, tako što su odbijeni kao neosnovani, u činjenično-pravnoj situaciji da je ugovor zaključen u skladu sa odredbom člana 195. Zakona o nasleđivanju i da je tuženi ispunjavao svoje ugovorne obaveze, kao davalac izdržavanja, zbog čega nema mesta primeni odredbe člana 103. i 124. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, kojom se određeno ne navodi pravno pitanje za razmatranje primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, kao i da je pobijanom presudom drugostepeni sud odlučio odgovarajućom primenom materijalnog prava, te da u ovoj vrsti spora primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni suda je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se prihvati odlučivanje o reviziji primenom člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stava 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti i raskida ugovora podneta je 17.06.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 375.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Stoga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
