Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu člana 407. stav 2. u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP i člana 208. Porodičnog zakona.

Revizija je dozvoljena na osnovu odredbi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP i člana 208. Porodičnog zakona, pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje da drugostepeni sud nije ocenio sve bitne žalbene navode, pošto je pobijana presuda zasnovana na jasnim i pravilnim razlozima, a na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vanbračnoj zajednici parničnih stranaka, koja je prekinuta 2016. godine, rođen je zajednički sin VV, dana ... 2011. godine. Tužilac, koji živi i radi u Nemačkoj je bez odluke suda samostalno vršio roditeljsko pravo nad maloletnim detetom na osnovu pisanih overenih saglasnosti tužene od 29.12.2016. godine i 20.01.2017. godine. Ove saglasnosti tužena je opozvala javnobeležnički overenom izjavom od 22. septembra 2017. godine, čija punovažnost se pobija postavljenim tužbenim zahtevom. U toku ove parnice pokrenut je i pravnosnažnom presudom od 28.10.2022. godine okončan postupak za donošenje odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Tom presudom, donetom na osnovu sporazuma stranaka maloletni VV poveren je na samostalno vršenje roditeljskog prava tužiocu, ocu, određeno je prebivalište deteta na adresi tužioca u Nemačkoj i određen način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa tuženom, majkom. Iza toga, dana 13.12.2022. godine rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu odbačena je krivična prijava tužene podneta dana 21.10.2019. godine protiv tužioca za izvršeno krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. KZ.

Prvostepeni sud odbija postavljeni primarni tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti, odnosno evenutalni tužbeni zahtev za utvrđenje da ne proizvodi pravno dejstvo opoziv saglanosti za boravak deteta kod oca u inostranstvu, pošto su pravnosnažnom presudom od 28.10.2022. godine regulisani odnosi parničnih stranaka i maloletnog VV vezani za samostalno vršenje roditeljskog prava, pa je bespredmetno utvrđenje ništavosti opoziva saglasnosti, koja izjava je data pre donošenja navedene presude.

Drugostepeni sud prihvata kao pravilno stanovište prvostepenog suda, po kom tužilac kao roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo po odluci suda nema interesa za ishodovanje sudske zaštite, kakvu zahteva u predmetnoj parnici. Tužilac po članu 29. stav 2. Zakona o putnim ispravama može podneti zahtev za izdavanje putne isprave maloletnog deteta bez saglasnosti tužene, a po odredbi člana 54. Zakona o graničnoj kontroli za prelazak državne granice maloletnog VV njemu nije neophodna saglasnost majke. Proizilazi da je bespredmetno odlučivati o punovažnosti saglasnosti tužene, odnosno opoziva takve saglasnosti za prelaz državne granice i boravak maloletnog VV kod oca u ... . Drugostepeni sud ne prihvata žalbeno ukazivanje tužioca da pismena overena saglasnost tužene od 20.01.2017. godine predstavlja sporazum roditelja o zajedničkom vršenju roditeljskog prava, pošto ne sadrži sve zakonom propisane obavezne elemente koje ovakav sporazum mora da ima. Prema stanovištu drugostepenog suda tužena je jednostrano datu saglasnost u svakom momentu mogla da opozove, što je u konkretnom slučaju i učinila.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odlučili da je postavljeni tužbeni zahtev neosnovan.

Porodični zakon („Službeni glasnik RS“ br.18/2005 ... 6/2015) u članu 77. propisuje da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava (stav 2), kao i da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, ako zaključe sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava i ako sud oceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta (stav 5 izreke).

Prema ovim zakonskim odredbama tužilac je do 28.10.2022. godine, kada je doneta pravnosnažna presuda o samostalnom vršenju roditeljskog prava, ovo pravo samostalno vršio u Nemačkoj na osnovu faktičkog života sa maloletnim VV, uz saglasnost tužene, majke za prelazak državne granice. U vreme donošenja presude u ovoj parnici tužiocu, koji samostalno vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda, po materijalnopravnim odredbama na koje se pozvao drugostepeni sud nije neophodna saglasnost tužene za izdavanje putne isprave za dete, odnosno njegov boravak kod oca u inostranstvu, kako to pravilno nalazi drugostepeni sud.

Tužilac do zaključenja glavne rasprave nije pružio dokaze da postoji neizvesnost u njegovom pravnom položaju prema tuženoj vezana za opoziv saglasnosti za boravak maloletnog deteta u Nemačkoj u vremenskom periodu od 22.09.2017. godine do 28.10.2022. godine, te da je donošenje utvrđujuće presude predložene sadržine neophodno u svrhu otklanjanja ove neizvesnosti. Nakon donošenja presude kojom je tužiocu povereno samostalno vršenje roditeljskog prava i određeno prebivalište deteta na njegovoj adresi u Nemačkoj, tužilac od tražene sudske zaštite ne može ostvariti nikakvu pravnu korist, što potvrđuje činjenica da je krivična prijava tužene podneta protiv tužioca za izvršeno krivično delo oduzimanje maloletnog deteta odbačena.

Ovaj sud je imao u vidu i ostale navode revizije, ali ih nalazi bez uticaja na odluku.

Pravilno je odlučeno o trškovima postupka na osnovu člana 207. Porodičnog zakona.

Tužilac nije postigao uspeh u postupku po reviziji, pa je njegov zahtev za naknadu troškova odbijen na osnovu odredbe članova 165. stav 1 i 154. ZPP

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić