Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2445/2019 od 17.10.2019. godine, odbačena je kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Odlukom Ustavnog suda Už 2739/2020 od 18.10.2023. godine, usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da mu je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2445/19 od 17.10.2019. godine, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, poništeno je označeno rešenje od 17.10.2019. godine i određeno da Vrhovni sud ponovo odluči o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1117/18 od 23.11.2018. godine.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasni RS“ br. 72/11 ... 10/23), i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne konkretizuju druge bitne povrede odredaba postupka koje su po članu 407. ZPP predviđene kao razlog za izjavljivanje revizije. Sve bitne činjenice za odluku potpuno i pravilno su utvrđene, ali je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, po zanimanju ... sa petim stepenom stručne spreme ... struke, je zasnovao radni odnos kod tuženog 21.12.2006. godine. Rešenjem tuženog od 17.05.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, sa 13 zaključenih aneksa, zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih promena. Pravnosnažnom presudom od 24.11.2016. godine, poništeno je rešenje tuženog od 17.05.2013. godine, te su u naloženom postupku reintegracije tužioca stranke 24.11.2016. godine zaključile sporni aneks broj ... ugovora o radu za radno mesto referent za ..., pošto je radno mesto ... na kome je tužilac radio pre otkazivanja ugovora o radu prestalo da postoji po opštem aktu tuženog. Prema opisu poslova, referent za ... priprema izveštaje sa evidencijama stvarnog stanja ... naftnih derivata, DAS-a i osnovnih sredstava na benzinskim stanicama, prisustvuje procesu sprovođenja redovnih i vanrednih popisa ... naftnih derivata, DAS-a i osnovnih sredstava na benzinskim stanicama i kontroliše popunjavanje i potpisivanje propisanih obrazaca od strane komisije, analizira razlike između stvarnog knjigovodstvenog stanja ... naftnih derivata, DAS-a i osnovnih sredstava na benzinskim stanicama, analizira dokumentaciju koja prati proces reklamacije sa Bst i sačinjava izveštaj o reklamacijama benzinskim stanicama na mesečnom nivou, prikuplja i objedinjava podatke na benzisnkim stanicama o količini derivata po rezervoarima, izvorima snabdevanja i osnovnim parametrima kvaliteta u definisanoj formi. Po nalogu tuženog tužilac je od decembra 2016. do februara 2017. godine, radio u periodu od 8 do 16 sati na benzinskoj pumpi u ... . Kao radno mesto označena je kancelarija u kojoj se nalazio kancelarijski nameštaj, ali ne i sredstva za rad – kompjuter i telefon u funkciji, niti je u toj kancelariji bilo grejanja i pijaće vode. Zbog toga su tužilac i njegov kolega, koji nisu dobijali bilo kakve radne zadatke, radno vreme provodili u portirnici koja je bila zagrejana. Tužilac nije znao ko mu je pretpostavljeni na novim poslovima, niti ga je bilo ko kontaktirao. Kada se obratio kadrovskoj službi dobio je obaveštenje da nema neposrednog rukovodioca, te da nema ko da mu da radne zadatke. Kada se 21.09.2016. godine obratio obračunskoj službi, jer je napunio 10 godina radnog staža, u svrhu informisanja da li mu pripada jubilarna nagrada, rečeno mu je da nema ko da ga oceni. Ovu parnicu tužilac je pokrenuo 30.01.2017. godine, a u februaru mesecu služba u kojoj je bio raspoređen dobila je rukovodioca. Po nalogu rukovodioca tužiočevo radno vreme je promenjeno - od 7 do 15 časova, tužilac je dobio lozinku na operativnom sistemu i obučen za rad. Obim posla je bio takav da ga tužilac obavi u okviru jednog sata u toku radne nedelje. Tužilac u svom radu nije imao bilo kakav kontakt sa kupcima i dobavljačima, nije odlazio na teren i nije dobijao povratne informacije da li je posao uradio na zadovoljavajući način. U sudskom postupku, koji je pravnosnažno okončan presudom od 16.07.2014. godine, utvrđeno je da je tužilac zlostavljan počev od jula 2012. godine do ponošenja tužbe u tom sporu od strane zaposlenih kod tuženog BB i VV. U toku ove parnice, dana 20.12.2017. godine, tuženi je učinio novu ponudu tužiocu, na osnovu koje je zaključen aneks ugovora o radu za poslove savetnika ...u drugoj organizacionoj jedinici tuženog.

Prvostepeni sud nalazi da u vreme učinjene ponude za zaključenje spornog aneksa, u postupku reintegracije tužioca po pravnosnažnoj presudi, nije bilo potrebe za radom na poslovima radnog mesta koje je označeno u spornom aneksu. Ova objektivna okolnost čini opravdanim zaključak tužioca da je aneks zaključen u svrhu vršenja pritiska da tužilac sam da otkaz. Naime, do februara 2017. godine tužiocu nisu obezbeđeni uslovi za rad, on nije dobijao bilo kakve naloge za obavljanje posla, niti je znao ko mu je rukovodilac, a od februara meseca 2017. godine, do zaključenja aneksa 20.12.2017. godine, posao koji je obavljao mogao je da obavi u toku jednog sata u okviru četrdesetosatne radne nedelje. Izneti okolnosti čine nezakonitim zaključeni aneks ugovora o radu, pošto formalno ispoštovana procedura vraćanja tužioca na rad po pravnosnažnoj presudi nije bila praćena sadržinom.

Drugostepeni sud ne prihvata kao pravilne razloge na kojime je zasnovana prvostepena presuda. Po stanovištu tog suda kada tuženi nije mogao tužioca da vrati na radno mesto na kome je obavljao poslove u vreme otkaza, po odredbama člana 171. Zakona o radu izvršio je raspoređivanje prema potrebama procesa i organizacije rada. Da bi bio primenjen osnov za ponudu izmenjenih uslova ugovora o radu i premeštaja zaposlenog na druge poslove potrebno je da su ispunjena dva uslova: da se za obavljanje posla zahteva ista vrsta i isti stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu i da je razlog premeštaja potreba procesa i organizacije rada u vezi sa statusnim ili organizacionim promenema usled kojih je smanjen ili povećan obim posla, smanjen ili povećan broj izvršilaca ili formirana nova organizaciona celina, odnosno ukinuti određeni poslovi i slično. Služba u kojoj je tužilac radio pre otkaza ukinuta je drugom izmenom Pravilnika o sistematizaciji poslova kod tuženog od 14.05.2013. godine, a tuženi je tužiocu ponudio posao referenta za ... u službi za podršku u maloprodajnoj mreži koja je bila u procesu formiranja, što je odgovarajuće radno mesto.

Po stanovištu Vrhovnog suda drugostepeni sud je nepravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu.

Činjenično je utvrđeno da je tuženi tužiocu otkazao ugovor o radu kao tehnološkom višku, a da je sporni aneks zaključen u postupku vraćanja tužioca na rad po pravnosnažnoj presudi kojom je poništen kao nezakonit otkaz ugovora o radu. Činjenično je utvrđeno i da je u pravnosnažno okončanom sudskom postupku utvrđeno da je tužilac zlostavljan od stane zaposlenih kod tuženog BB i VV. Sporni aneks zaključen je iz razloga što je ranije radno mesto tužioca izmenom opšteg akta tuženog prestalo da postoji.

Prema odredbama članova 151. stav 1. u vezi člana 171. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005 ... 32/2013) koji je bio u primeni u vreme otkazivanja ugovora o radu, tuženi je u izvršavanju presude od 28.01.2016. godine, prema njenoj sadržini bio u obavezi da sa tužiocem zaključi ugovor o radu za drugi odgovarajući posao, prema njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima.

Odredbom člana 30. stav 1. Zakona o radu propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu.

Odredbama člana 16. tog zakona propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima (tačka 2.); zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu (tačka 4.). Po odredbama člana 33. zakona, ugovor o radu treba da sadrži naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja, mesto rada, kao i da se na prava i obaveze koje nisu utvrđene ugovorom o radu primenjuju odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

Sa polazištem na ugovornu pravnu prirodu spornog odnosa, kao i navedene zakonske odredbe, stranke su prilikom zaključenja aneksa ugovora o radu u postupku reintegracije tužioca bile u obavezi da se pridržavaju načela obligacionog prava po kojima je zabranjeno vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom uslovljeno ili priznato (član 13. ZOO), te stvaranje ili iskorišćavanje monopolskog položaja (član 14. ZOO).

Po stanovištu Vrhovnog suda tuženi, čiji je nezakoniti otkaz ugovora o radu tužiocu sankcionisan donošenjem pravnosnažne presude, nije udovoljio obavezi vraćanja tužioca na rad, pošto je sa tužiocem zaključio ugovor o radu za poslove koji faktički nisu postojali, a tužiocu u zimskom periodu 2016. – 2017. godine nije obezbedio ugrejan radni prostor u kome bi provodio osmočasovno radno vreme predviđeno ugovorom. Tuženi tužiocu nije u toku više meseci davao radne zadatke, niti mu odredio neposrednog rukovodioca kome bi se tužilac mogao obratiti u svrhu ostvarivanja prava i obaveza po ugovoru, pa je sporni aneks kao posledica ovakvog činjenja tuženog bio lišen sadržine.

U konkretnom slučaju formi se ne može dati primat nad suštinom spornog odnosa stranaka, posebno imajući u vidu da su stranke pre zaključenja glavne rasprave 20.12.2017. godine zaključile novi aneks ugovora o radu za poslove u drugom organizacionom delu tuženog, što ukazuje da je tuženi imao mogućnosti da tužioca u postupku vraćanja na rad rasporedi na poslove koji postoje.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP tužiocu je dosuđen kao opravdan trošak revizijskog postupka u visini od 33.000,00 dinara, na ime nagrade za sastav revizije, u okviru opredeljenog zahteva.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković