Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužilje ne ukazuje se na neku bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila prijavljeni kandidat na oglasu koji je tuženi objavio u listu „Poslovi“ 31.12.2014. godine, za prijem četiri izvršioca na poslovima ..., u radni odnos na neodređeno vreme. Tuženi je doneo odluku 21.01.2015. godine kojom su izabrani drugi kandidati, pa je protiv te odluke tužilja vodila parnični postupak, u kom je, pravnosnažnom i izvršnom presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 398/15 od 17.03.2016. godine, poništeno rešenje tuženog od 21.01.2015. godine, kao nezakonito, a naloženo tuženom da izvrši ponovni izbor kandidata u skladu sa uslovima iz objavljenog konkursa. Postupajući po pravnosnažnoj presudi, tuženi je doneo nove odluke broj .. i .. dana 29.11.2016. godine, kojima su za kandidate za prijem u radni odnos izabrana druga lica a ne i tužilja. Tužilja je ponovo podnela tužbu u parničnom postupku u kom je, presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 284/16 od 11.04.2017. godine, poništena odluka tuženog i naloženo mu da izvrši ponovni izbor kandidata u skladu sa uslovima iz oglasa objavljenog u listu ''Poslovi'' od 31.12.2014. godine. Pri ponovnom izboru, tuženi je doneo dve nove odluke broj .. i .. dana 02.11.2017. godine, kojima su izabrani drugi kandidati dok tužilja nije izabrana, pa su i te odluke tuženog, takođe, poništene presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P1 340/17 od 22.08.2018. godine i naloženo tuženom da izvrši ponovni izbor između prijavljenih kandidata. Odlukom tuženog broj .. od 04.10.2018. godine, tužilja je izabrana između prijavljenih kandidata, pa je na osnovu te odluke ona sa tuženim zaključila ugovor o radu br. .. od 19.10.2018. godine, po kom je stupila na rad kod tuženog 22.10.2018. godine. Tužbenim zahtevom tužilja traži naknadu štete zbog nemogućnosti ostvarivanja zarade u periodu od 01.02.2014. godine do 22.10.2018. godine, jer je tuženi nezakonitim odlukama, birao kandidate koji nisu ispunjavali uslove za zasnivanje radnog odnosa.

Prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje usvojio jer je zaključio da je ona pretrpela štetu donošenjem nezakonitih odluka tuženog i pored donetih sudskih odluka kojima su te odluke poništene, smatrajući da se odgovornost tuženog zasniva na krivici koja se pretpostavlja u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete odbio, primenom odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da u konkretnom slučaju nije bilo nezakonitog rada tuženog, pa tužilji ne pripada pravo na naknadu štete zbog nemogućnosti ostvarivanja zarade u periodu kada nije bila u radnom odnosu kod tuženog, imajući u vidu da je tužilji omogućeno da izjavi odgovarajuća pravna sredstva radi osporavanja zakonitosti odluka tuženog, što je ona i činila. Po mišljenju drugostepenog suda, u konkretnom slučaju direktor tužene je postupao u okviru svojih ovlašćenja, primenjujući zakone koji se odnose na zasnivanje radnog odnosa, pa tuženi ne može biti odgovoran za štetu koja je eventualno nastala usled pogrešne primene propisa, odnosno pogrešne procene ispunjenosti uslova za donošenje odluke o prijemu u radni odnos. Stoga, po mišljenju drugostepenog suda, kako nema nezakonitog rada organa tužene, ne postoji osnov za obavezivanje tuženog da tužilji naknadi materijalnu štetu, budući da nije utvrđena uzročna veza između preduzete radnje tuženog (donošenje odluke po konkursu) i nastale štete.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Odredbom člana 30. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005 ... 95/2018), propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu. Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac (stav 3.). Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad na osnovu odredbe člana 34. stav 1. istog Zakona.

Na osnovu odredbe člana 164. Zakona o radu, ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu u skladu sa zakonom i opštim aktom.

U konkretnom slučaju, parnične stranke su zaključile ugovor o radu br. .. od 19.10.2018. godine, na osnovu koga je tužilja stupila na rad kod tuženog 22.10.2018. godine. U spornom periodu od 01.02.2014. godine do 22.10.2018. godine, tužilja nije bila u radnom odnosu kod tuženog pa on nije dužan da joj naknadi štetu na osnovu odredbe člana 164. Zakona o radu. Odgovornost tuženog za štetu ne postoji ni na osnovu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, jer to što je tuženi, pogrešnom primenom zakona, u tom periodu donosio nezakonite odluke o izboru kandidata po konkursu na kom je i tužilja bila prijavljeni kandidat, nije osnov za naknadu štete tužilji. Posledice nepravilne primene zakona otklanjaju se korišćenjem pravnih lekova (redovnih i vanrednih), pa je tužilja, u konkretnom slučaju, vođenjem sporova protiv tuženog u kojima su njegove nezakonite odluke poništene, ostvarila svoje pravo na rad, zaključenjem ugovora o radu sa tuženim br. .. od 19.10.2018. godine. To što tužilja na osnovu prethodno donetih odluka tuženog o izboru drugih kandidata nije izabrana i nije zasnovala radni odnos kod tuženog pre zaključenja ugovora o radu 19.10.2018. godine, nije osnov za naknadu štete tužilji na osnovu odredbe člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, pošto odluku o izboru određenog kandidata za prijem u radni odnos donosi isključivo poslodavac, koji ima diskreciono pravo izbora ( ili neizbora) između prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove konkursa. Osim toga, tuženi je, zaključenjem ugovora o radu tužilji omogućio da ostvari pravo na rad, pa su neosnovani navodi njene revizije da joj je tuženi pričinio štetu. Zbog toga tužilja neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stava 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić