.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4064/2023
22.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, PU Užice, SPI Užice, koje zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2400/2023 od 25.07.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2400/2023 od 25.07.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2400/2023 od 25.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 635/17 od 25.04.2023. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je tužena obavezana da mu za period od 08.11.2014. godine do 08.11.2017. godine, plati na ime neisplaćenog dela naknade zarade za sate prekovremenog i noćnog rada, ukupan iznos od 696,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom koja dospeva na način naveden u tom stavu izreke. Stavom II izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca prema tuženoj za smenski rad povučena. Stavom III izreke, odbijeni su prigovori tužene o neurednosti tužbe, apsolutno i stvarne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, kao neosnovani. Stavom IV izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž1 2400/2023 od 25.07.2023. godine, stavom 1.izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Užicu P1 635/17 od 25.04.2023. godine, u stavovima prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom 2.izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćenog prekovremenog rada i rada noću, a odluka o usvajanju tužbenog zahteva tužioca ne odstupa od sudske prakse u kojoj je raspravljeno pitanja prava policajaca i ovlašćenih službenih lica na uvećanu platu za vreme prekovremenog i noćnog rada u utuženom periodu, koji im nije priznat kroz dodatni koeficijent za obračun plate. Tužena uz reviziju nije dostavila drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima u parnicama iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 08.11.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 696,12 dinara.
Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
