.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5991/2024
16.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ... ..., čiji je punomoćnik Dragan Dolamić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Privredni sud u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 228/23 od 18.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 16.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 228/23 od 18.10.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 228/23 od 18.10.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 228/23 od 18.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 325/2022 od 06.06.2023. godine u stavovima prvom, drugom i petom izreke kojima je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 70.997,46 dinara za period od 11.07.2019. do 24.01.2022. godine, kao i iznos od 1.196.011,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.07.2019. godine do isplate i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 200.250,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tužene. Troškove je tražio i opredelio.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prase, kao ni novo tumačenje prava pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada imovinske štete tužiocu kome je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim državnim kapitalom, u pogledu nenaplaćenog dela potraživanja iz radnog odnosa. Odluke nižestepenih sudova donete su u skladu sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine, o odgovornosti Republike Srbije za naknadu materijalne štete nastale zbog neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka zaposlenima iz radnog odnosa čija su potraživanja, bez njihove krivice, ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, što je ovde slučaj. Način obračuna kamate, u smislu u kom revident u reviziji ukazuje, u ovom slučaju je bezpredmetan, pošto je tužilac kao poverilac i bivši zaposleni „Koncern fabrika vagona Kraljevo a.d. Vagonogradnja d.o.o. Kraljevo u stečaju“, podneo prijavu potraživanja u postupku stečaja bez potraživanja zakonske zatezne kamate.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3 ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade imovinske štete tužilac je podneo 11.07.2019. godine a vrednost predmeta spora je 1.230.309,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na novčano potraživanje u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Tužiocu ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
