Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kžm1 br.1/24 od 12.01.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca maloletnog AA, a rešenje Višeg suda u Jagodini Km br.34/23 od 09.11.2023. godine, potvrđeno.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac maloletnog AA – advokat Zlatan Vulić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i donese presudu kojom će pobijana rešenja „preinačiti u oslobađajuća“, ili tako što će maloletnika u smislu člana 19. stav 3. KZ osloboditi od kazne, ili da ukine pobijana rešenja i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca, nalazeći da njihovo prisustvo ni bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac maloletnog AA u podnetom zahtevu navodi da su nižestepena rešenja zasnovana na izjavi svedoka – policijskog službenika BB koji je sačinio krivičnu prijavu, i koji je u svom iskazu iznosio operativna saznanja policije, a ne njegova saznanja koja je neposredno video ili čuo, a na kom dokazu se pobijana pravnosnažna rešenja ne mogu zasnivati.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA su neosnovani.

Ovo stoga što iz spisa predmeta proizilazi da je svedok BB – policijski službenik, u toku postupka saslušan kao svedok na okolnosti i činjenice koje je neposredno zapazio prilikom obavljanja službene radnje, a povodom predmetnog događaja, te koji je objasnio da je kritičnog dana, dok je zajedno radio u smeni sa kolegom VV, uočio maloletnog AA koji sedi na klupi sa drugaricom, prišao im i upitao AA da li ima nešto kod sebe od nedozvoljenih stvari, nakon čega je maloletni AA odmah otvorio šaku i pokazao mu paketić nalik na opojnu drogu marihuanu, te je isti paketić odmah oduzet od njega, a maloletnik odveden u stanicu policije.

Kako se, dakle, navedeni svedok u svom iskazu nije izjašnjavao o okolnostima vezanim za operativna saznanja, do kojih je došao u vezi sa obavljanjem službene dužnosti, već o okolnostima koje je neposredno video i čuo kritičnom prilikom, to je podneti zahtev odbijen kao neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

U preostalom delu, branilac maloletnog AA ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih povreda je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Međutim, u vezi sa ovim povredama krivičnog zakona, branilac u obrazloženju ne navodi na koji način je nižestepenim rešenjima učinjena povreda zakona po pitanju da li je delo za koje se maloletnik goni krivično delo, odnosno na koji način je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, već s tim u vezi ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, isticanjem da je u dispozitivu pobijanog rešenja netačno navedeno mesto izvršenja predmetnog krivičnog dela i da nema dokaza da je maloletnik „imao iskustva sa opojnom drogom marihuanom“, uz zaključak da nema dokaza da je maloletnik izvršio predmetno krivično delo.

Pored toga, branilac maloletnog AA ukazuje i na povredu odredaba člana 70. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 460. ZKP, pa kako navedene povrede i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda odredaba člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković