Oštećeni BB i VV su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Okrivljeni Radovan Maksović obavezan je da naknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 38.442,500,00 dinara, kao i paušalne troškove u iznosu od 30.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.556/23 od 03.10.2023. godine, delimično je usvojena žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i presuda Višeg suda u Beogradu K br.385/18 od 22.11.2022. godine preinačena u pogledu odluke o kazni i meri bezbednosti u odnosu na okrivljenog Radoljuba Maksovića, tako što je okrivljeni za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 21.09.2017. do 27.10.2017. godine, a na osnovu odredaba člana 78. i 85. KZ izrečena mu je mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti – vršenje poslova službenog lica u državnim organima Republike Srbije u trajanju od pet godina od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok su žalba javnog tužioca u preostalom delu i žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Radoljuba Maksovića – advokat Predrag Vasović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepene presude, zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, obzirom da su prema okrivljenom Radoljubu Maksoviću u toku postupka primenjene posebne dokazne radnje, i to tajni nadzor komunikacije iz člana 166. ZKP, tajno praćenje i snimanje iz člana 171. ZKP, simulovani poslovi iz člana 174. ZKP i pretresanje telefona iz člana 152. ZKP, pri čemu su, prema stavu branioca, mere tajnog nadzora komunikacije iz člana 166. ZKP i pretresanje iz člana 152. ZKP, bile „suvišne i nezakonite“ jer su predstavljale nesrazmerno zadiranje u Ustavom garantovana ljudska prava okrivljenog. Nadalje, u zahtevu se ističe i da nezakonit dokaz predstavljaju audio zapisi presretnutih razgovora, kao rezultat posebne mere tajni nadzor komunikacije iz člana 166. ZKP, jer je sudija za prethodni postupak doneo više naredbi, u kojima nije dao jasne, dovoljne i argumentovane razloge na okolnost da li su bili ispunjeni opšti materijalni osnovi za primenu posebnih dokaznih radnji iz člana 161. stav 1. i 2. ZKP, odnosno da li su postojale teškoće ili nemogućnost da se dokazi pribave na drugi način ili bi njihovo prikupljanje bilo otežano. Prema stavu branioca, naredbe sudije za prethodni postupak su nezakonite i zbog toga što u njima ne postoji obrazloženi predlog Višeg javnog tužioca u Beogradu, pri čemu je prisluškivanje bilo nezakonito jer nije bilo osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo. Pored toga, prema navodima zahteva, dve naredbe su donete retroaktivno, obzirom da su dostavljene dana 22.10.2017. godine, punih mesec dana nakon što je okrivljeni Radoljub Maksović lišen slobode, te predstavljaju nezakonit dokaz. Najzad, kao nezakonite dokaze branilac navodi i službene beleške MUP-a RS od 18.07.2017. do 21.09.2017. godine o obaveštenju primeljenom od građana BB, operativni izveštaj PU za grad Beograd, UKP – Prvo odeljenje od 10.07.2017. godine i izveštaje MUP-a RS.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenio je neosnovanim, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu je dana 25.07.2017. godine dao naredbu Kpp Pov2 br.192/17 da se protiv osumnjičenog Radoljuba Maksovića izvrši tajni nadzor i snimanje komunikacija, koje obavlja preko telefona 063/... i 060/..., a koja je doneta po predlogu Višeg javnog tužioca u Beogradu Str. Pov. br.114/174 od 24.07.2017. godine. Naredba je doneta na osnovu člana 161. stav 1, člana 162. stav 1. tačka 2), te odredaba članova 166, 167. i 168. ZKP. U naredbi je navedeno da ove posebne dokazne radnje mogu trajati najduže tri meseca, pri čemu naredba sadrži podatke o osumnjičenom, zakonsku numeraciju krivičnog dela, kao i razloge na kojima se zasnivaju osnovi sumnje da okrivljeni vrši krivično delo primanje mita iz člana 367. KZ, te obrazloženje zbog čega je primena te dokazne radnje neophodna, uz naznačenje da se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano, kao i konstataciju da se isti rezultati ne bi mogli postići na drugi način, kojim se manje ograničavaju prava građana.

Kako je, dakle navedena naredba doneta u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, i sadrži jasno obrazloženje o neophodnosti njenog preduzimanja, to su suprotni navodi zahteva ocenjeni neosnovanim. Pri tom činjenica da u spisima predmeta ne postoji obrazloženi predlog za preduzimanje ove posebne dokazne radnje, po oceni ovoga suda, nije od uticaja na zakonitost ovog dokaza, obzirom da se iz same naredbe jasno vidi da je doneta na osnovu predloga Višeg javnog tužioca u Beogradu od 24.07.2017. godine.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje da su dve naredbe od 22.10.2017. godine neblagovremeno pribavljene, odnosno da su donete retroaktivno, uz obrazloženje da su dostavljene mesec dana nakon što je okrivljeni lišen slobode i doneta naredba o sprovođenju istrage.

Iz spisa predmeta proizilazi da je naredba o sprovođenju istrage protiv okrivljenog Radoljuba Maksića doneta dana 23.09.2017. godine, te da mu je tog dana i određen pritvor rešenjem Višeg suda u Beogradu – Odeljenje za prethodni postupak Kpp br.313/17 od 23.09.2017. godine. Nakon toga, prema stanju u spisima, nije doneta nijedna naredba sudije za prethodni postupak, već su naredbe donete u periodu od 20.07.2017. godine do 25.07.2017. godine, s tim što je naredbom od 01.08.2017. godine proširena naredba Kpp Pov2 br.192/17 od 25.07.2017. godine na brojeve telefona 011- ... i 011/... . Stoga su navodi zahteva i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje da su službene beleške MUP-a RS u toku postupka korišćene kao dokaz, i to službene beleške o obaveštenju primljenom od građana BB od 18.07.2017. godine do 21.09.2017. godine, a što je navedeno na strani 37 prvostepene presude.

Naime, navedene službene beleške nisu izvedene kao dokaz na glavnom pretresu, niti su korišćene kao dokaz u krivičnom postupku, obzirom da nisu pročitane. U prvostepenoj presudi je samo navedeno da se službene beleške o obaveštenju primeljenom od BB pojavljuju u periodu od 18.07.2017. godine do 21.09.2017. godine, pri čemu sud nije vršio ocenu ovih službenih beleški, niti se bavio sadržinom istih, već je samo konstatovao da su ove službene beleške sastavni deo spisa.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao nezakonit dokaz, navode se i izveštaji MUP-a RS, pri čemu branilac ne navodi na koji način je s tim u vezi učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno suprotno kojim odredbama Zakonika o krivičnom postupku je ovaj dokaz izveden, već samo konstatuje da oni ne mogu biti dokaz u postupku, te da dokaz mogu biti samo audio zapisi sadržine presretnutih razgovora, kao rezultat primene mera tajnog nadzora komunikacije u smislu člana 166. ZKP.

Po oceni ovoga suda, pravnosnažna presuda nije ni zasnovana na izveštajima MUP-a RS, već pored ostalih dokaza i na audio zapisima, odnosno transkriptima razgovora koji su snimani po naredbi sudije za prethodni postupak od 25.07.2017. godine, kojim je odobreno pružanje simulovanih poslova – simulovanog davanja mita u predistražnom postupku, koji se vodio protiv okrivljenog Radoljuba Maksovića, za koje simulovane poslove je bio ovlašćen BB. Pored toga, iz zapisnika o glavnom pretresu od 17.10.2022. godine, utvrđuje se da je prvostepeni sud u dokaznom postupku, pored ostalog, izvršio upoznavanje stranaka sa sadržinom audio zapisa koji se nalazi na DVD, pri čemu je i izvršen uvid, i pročitani su pisani dokazi koji se nalaze u spisima predmeta na saglasan predlog stranaka, te je očigledno da je pravnosnažna presuda zasnovana na svim ovim dokazima, a ne na izveštajima MUP-a RS, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je podneti zahtev i u ovom delu ocenio neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva, ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljen okrivljenima preko branilaca.

Međutim, s tim u vezi, branilac u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, isticanjem da je kazna zatvora u trajanju od tri godine, na koju je okrivljeni osuđen, drakonska, te da sud prilikom odmeravanja kazne nije u dovoljnoj meri cenio sve okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja u smislu člana 54. KZ, kao i da je drugostepeni sud olakšavajućim okolnostima nije dao značaj koji zaslužuju, niti je na adekvatan način cenio raniji život okrivljenog i njegove lične prilike.

Kako, dakle, branilac okrivljenog samo formalno u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, zbog koje povrede nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

U podnetom zahtevu, branilac navodi i da su pravnosnažnim presudama učinjene povrede člana 33. stav 5. Ustava RS, obzirom da okrivljeni nije imao mogućnost da ispita svedoka BB.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda odredaba Ustava ili Evropskog suda za ljudska prava, to se prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojim je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva uz zahtev nije dostavio odluku Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u odnosu na ovu povredu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj, te je zahtev i u ovom delu odbacio.

Sa svega izloženog a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković