Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na izjavi oštećene datoj u Domu zdravlja, odnosno na izveštaju lekara DZ u Obrenovcu - Služba hitne medicinske pomoći od 21.06.2020. godine i izveštaju lekara specijalista KCS UC od istog dana, u delu u kome se u ovim izveštajima navode tvrdnje lekara o tome šta je oštećena izjavila prilikom pregleda i načinu na koji je zadobila povrede, kao i na lekarskom uverenju KCS od 07.04.2021. godine i dopisu DZ Obrenovac – Služba hitne medicinske pomoći od 01.10.2020. godine, koje su ove ustanove uputile OJT u Obrenovcu na njegov zahtev. Prema navodima zahteva, isto važi i za izveštaj PS Obrenovac od 21.06.2020. godine, koji prema stavu branioca predstavlja svedočenje policijskih službenika o tome što su saznali od policijskog službenika iz Dežurne službe, koji svoja saznanja crpi iz krivične prijave, koju je usmeno putem telefona podnela oštećena, a ne svedočenje o onome što su neposredno opazili prilikom službene intervencije na licu mesta. U vezi sa ovim, branilac navodi da je oštećena tokom krivičnog postupka iskoristila svoje zakonsko pravo da ne svedoči, pa samim tim, sud, nije mogao koristiti navedene dokaze, obzirom da sadrže navode oštećene, koje je iznela pred ordinirajućim lekarom, kao i pred dežurnim policijskim službenikom, pri čemu su se o njenim navodima, iako predstavljaju posredna saznanja, u sačinjenom izveštaju, izjašnjavali i policijski službenici upućeni na intervenciju.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Po oceni ovog suda, izveštaj Doma zdravlja Obrenovac – Služba hitne medicinske pomoći od 21.06.2020. godine, kao i ostala medicinska dokumentacija, na koju se poziva branilac, a sa čijom sadržinom se sud upoznao u dokaznom postupku, nasuprot navodima branioca okrivljenog, predstavljaju dokaze na kojima se presuda može zasnivati, jer su u istima navedene telesne povrede koje su uočene prilikom pregleda oštećene dana 21.06.2020. godine. To što je u izveštajima lekara DZ Obrenovac i KCS UC od 21.06.2020. godine, konstatovano da je pregled oštećene izvršen jer je fizički napadnuta – tučena, od strane supruga i u kojima su izneti navodi oštećene o tome kako je došlo do povreda, navedene lekarske izveštaje ne čini nezakonitim dokazima, jer se radi o anamnestičkim podacima koje su ordinirajući lekari konstatovali prilikom pregleda pacijenta – oštećene, koje je sud koristio kao dokaz da se oštećena u određeno vreme javila lekaru, gde su joj konstatovane povrede.

Prema stanju u spisima predmeta, sud je u dokaznom postupku izvršio uvid i u izveštaj PS Obrenovac od 21.06.2020. godine, u kome je konstatovano da je patrola PS Obrenovac, u čijem sastavu su bili policijski službenici Darko Jovanović i Savo Gavrilović, upućena na intervenciju od strane dežurne službe PS Obrenovac, po prijavi oštećene BB, koja je navela da je fizički napadnuta od strane supruga AA.

Odredbama člana 4. stav 1. tačka 13) i člana 7. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, između ostalog, predviđena je primena ovog zakona u krivičnom postupku za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika i Centar za socijalni rad određen kao ustanova nadležna za sprečavanje nasilja u porodici, odnosno policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao državni organi.

Odredbom člana 12. istog zakona, propisano je da su državni organi i ustanove nadležne za primenu ovog zakona dužni da brzo, delotvorno i koordinisano sprečavaju nasilje u porodici i vršenje krivičnih dela određenih ovim zakonom i da pruže žrtvi zaštitu, pravnu pomoć i psihosocijalnu i drugu podršku radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja, dok je u odredbama člana 13. do 23. ovog zakona propisan postupak sprečavanja nasilja u porodici, i između ostalog, uloga nadležnog policijskog službenika (član 14. i 15.).

Iz citiranih odredbi proizlazi da je policija, državni organ koji je zakonom ovlašćen da postupa u slučajevima nasilja u porodici, kao i u konkretnoj situaciji, jer je izveštaj PS Obrenovac od 21.06.2020. godine izrađen tokom procene rizika od nasilja u porodici, u smislu odredbi člana 15. i 16. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, pa je ovaj izveštaj sud mogao izvesti kao dokaz na glavnom pretresu.

Shodno citiranim odredbama, predmetni izveštaj PS Obrenovac od 21.06.2020. godine predstavlja izveštaj o radnjama koja su preduzete na osnovu obaveza i ovlašćenja koja su policiji data Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, prema kojima se procena rizika zasniva na dostupnim obaveštenjima i odvija u što kraćem roku, nakon čega se prikupljena obaveštenja i procena rizika dostavljaju javnom tužiocu, pa su samim tim, neosnovani navodi branioca okrivljenog da isti predstavlja nezakonit dokaz.

U vezi sa tim, po oceni Vrhovnog suda, izveštaj PS Obrenovac i izveštaj DZ Obrenovac – Služba hitne medicinske pomoći, sadrže podatke dobijene od ovlašćenih lica, do kojih su došli u okviru obavljanja aktivnosti iz svog delokruga rada odnosno u okviru postupanja po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, te su u tom smislu zakoniti dokazi, na koje je bez uticaja činjenica što je oštećena u krivičnom postupku, iskoristila svoje pravo da ne svedoči.

Imajući u vidu da dokazi na koje se kao nezakonite poziva branilac, formalno ni sadržinski nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, to je Vrhovni sud, navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA, navodi da je za postojanje krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, potrebno da postoje takvi porodični odnosi u kome je jedan član porodice, kao žrtva nasilja podređen i nemoćan u odnosu na člana porodice koji se smatra nasilnikom, pa kako je okrivljeni radnju izvršenja za koju se tereti, preduzeo samo jednom, to prema stavu odbrane, radnjom okrivljenog nisu ostvarena bitna obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, već krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo nasilja u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, a u stavu tri propisan je kvalifikovani oblik dela izvršenjem kog je oštećeni zadobio teške telesne povrede.

Odredbom člana 112. tačka 30) propisano je da se kada je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom smatra da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika, radi se o tzv. „posledičnoj radnji“ izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja, navedenih u članu 194. stav 1. Krivičnog zakonika – kao primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo ili drsko ili bezobzirno ponašanje, kojim činilac ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili/i duševno stanje člana porodice.

U izreci pobijane presude, pored vremena i mesta izvršenja, protivpravnosti i krivice okrivljenog, navodi se da je okrivljeni AA, primenom nasilja ugrozio telesni integritet člana svoje porodice – supruge BB, na taj način što je istoj zadao višestruke udarce pesnicama po glavi i telu, usled čega je oštećena zadobila tešku telesnu povredu, opisanu u izreci presude.

Shodno iznetom, a kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci pobijane pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA, vršenjem nasilja bliže opisanog u izreci presude, ugrozio telesni integritet svoje supruge, to su, po oceni Vrhovnog suda, pravilno nižestepeni sudovi zaključili da se u konkretnom slučaju u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, nalazeći da je za postojanje predmetnog krivičnog dela dovoljno da je radnja izvršenja preduzeta samo jednom, a ne krivičnog dela iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakona kako neosnovano tvrdi branilac, te stoga nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. stav 2. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković