Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Rašić, advokat iz ..., protiv tuženih „Domena consulting“ d.o.o. iz Bariča, čiji je privremeni zastupnik Aleksandar Aleksić, advokat iz ... i „Kovačević nekretnine“ d.o.o. iz Bariča, čiji je punomoćnik Olivera Popović Jadranin, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji drugotuženog „Kovačević nekretnine“ d.o.o. iz Bariča, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 171/22 od 18.10.2023. godine, u sednici održanoj 09.05.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji drugotuženog „Kovačević nekretnine“ d.o.o. iz Bariča izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 171/22 od 18.10.2023. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija drugotuženog „Kovačević nekretnine“ d.o.o. iz Bariča, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 171/22 od 18.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P 391/19 od 05.02.2021. godine, obavezan je tuženi „Kovačević nekretnine“ d.o.o. da soliarno sa tuženim „Domena consulting“ d.o.o. na ime sticanja bez osnova i naknade štete posrednika isplati 19.000 evra, sa kamatom koju propisuje Evropska Centralna banka, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu koji obračunava NBS na dan plaćanja, počev od 05.10.2010. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate kamatu po stopi koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske Centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena; da tužiocu solidarno sa tuženim „Domena consulting“ d.o.o. iz Bariča na ime troškova parničnog postupka isplati 170.550,00 dinara; da tužiocu na ime troškova postupka isplati 124.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 171/22 od 18.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog „Kovačević nekretnine“ d.o.o. iz Bariča i potvrđena presuda u delu kojim je ovaj tuženi obavezan da tužiocu solidarno sa tuženim „Domena consulting“ d.o.o. na ime sticanja bez osnova i naknade štete posrednika isplati iznos od 19.000 evra, kao i u delu odluke o troškovima postupka. Preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu, tako što je tuženi „Kovačević nekretnine“ d.o.o. obavezan da tužiocu solidarno sa tuženim „Domena consulting“ d.o.o. isplati iznos glavnog duga od 19.000 evra sa kamatom koju propisuje Evropska Centralna banka, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu koji obračunava NBS na dan plaćanja, počev od 05.10.2010. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate kamatu po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, drugotuženi „Kovačević nekretnine“ d.o.o. iz Bariča je, na osnovu člana 404. ZPP blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Solidarna obaveza drugotuženog na vraćanje iznosa koji je tužilac predao prvotuženom, u realizaciji ništavog kupoprodajnog ugovora u čijem zaključenju je drugotuženi posredovao, naložena je na osnovu člana 820. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Pitanje odgovornosti za štetu koja je rezultat skrivljene radnje posrednika uslovljeno je utvrđenim činjenicama u svakom konkretnom slučaju, pa imajući u vidu bitne činjenice i razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema pravnih pitanja koja bi nalagala odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj. Navodima revizije drugotuženi suštinski pobija pravilnost činjeničnog zaključka da je on u spornom pravnom odnosu istupao kao posrednik, postupajući po nalogu prvotuženog u svrhu zaključenja kupoprodajnog ugovora sa tužiocem, a pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije zakonom predviđeno kao razlog zbog koga se može dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 27.06.2016. godine, vrednost predmeta spora je 2.353.882,00 dinara i ne prelazi zakonski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković