Rev 14872/2022 3.1.1.4.6

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14872/2022
09.05.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., pravnih sledbenika pokojnog VV, bivšeg iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vesna Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Tadić, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5548/19 od 04.10.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 5548/19 od 27.06.2022. godine, u sednici veća održanoj 09.05.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5548/19 od 04.10.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 5548/19 od 27.06.2022. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tuženog i tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ubu P 550/18 od 18.04.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da su tužioci po osnovu održaja postali vlasnici sa udelom 1/1 nepokretnosti kp.br. 7056/2 njiva 5. klase u površini od 7356m2 KO ... i da je tuženi GG kao zemljišnoknjižni vlasnik i jedini naslednik prodavca pokojnog DD, bivšeg iz ..., dužan priznati i trpeti da tužioci na osnovu presude upišu svoje pravo svojine bez njegove posebne saglasnosti i prisustva. Obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove postupka u iznosu od 53.300,00 dinara.

Apelacioni sud u Beograd je nakon održane rasprave pred tim sudom doneo presudu Gž 5548/19 od 04.10.2021. godine, ispravljenu rešenjem istog suda Gž 5548/19 od 27.06.2022. godine, kojom je u stavu prvom izreke ukinuo navedenu prvostepenu presudu i presudio tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilaca i utvrdio da su tužioci po osnovu održaja suvlasnici i to AA sa udelom od 5/6 idelanih delova i BB sa udelom od 1/6 idealnih delova na nepokretnosti kat. parceli 7056/2 njiva 5. klase u površini od 7356m2 KO ..., što je tuženi kao zemljišnoknjižni vlasnik i naslednik prodavca pokojnog DD, bivšeg iz ..., dužan priznati i trpeti da tužioci na osnovu presude upišu svoje pravo svojine na navedenoj parceli sa navedenim udelima kod Službe za katastar nepokretnosti Lajkovac i drugim javnim knjigama bez njegove posebne saglasnosti i prisustva. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 66.800,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 36.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408.. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23) Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca, sada pok. VV, kao kupac i pravni prethodnik tuženog, sad pok. DD, kao prodavac, zaključili su Ugovor o kupoprodaji od 29.11.2001. godine, overen u Osnovnom sudu u Lajkovcu R 921/01 od 29.11.2001. godine, kojim je pok. VV kupio kat.parcelu 3521/2 njiva 5 klase, površine 0.68.10 ha KO ... (stari premer). U ugovoru je naveden iznos kupoprodajne cene od 10.000,00 dinara i konstatovano da je danom overe ugovora kupac isplatio u celosti kupoprodajnu cenu i da je prodavac predao u posed parcelu kupcu. Pravni prethodnik tužilaca, pok. VV je ušao u posed kupljene parcele, imao je nameru da na parceli sagradi kuću, za života ponašao se kao vlasnik parcele i obilazio parcelu svaki put kad bi došao u zemlju, jer je živeo u inostranstvu. Niko ga od zaključenja ugovora 29.11.2001. godine do 25.08.2015. godine, kada je preminuo, nije uznemiravao u mirnoj i savesnoj državini. Ugovor o kupoprodaji nije bio sproveden u javnim knjigama. Tuženi je ostavinskim rešenjem od 16.01.2008. godine oglašen naslednikom pok. DD i upisan kao vlasnik predmetne parcele. Tuženi je saznao da je njegov brat prodao predmetnu parcelu pravnom prethodniku tužilaca i sa njim se dogovorio da mu isplati iznos koji je tuženi platio na ime takse za ostavinsko rešenje i međusobno su se dogovorali da odu kod advokata i reše nastalu situaciju. Katastarska parcela 3521/2 KO ... je novim premerom dobila oznaku ... KO ... i površinu od 7356 m2. Tuženi je povremeno na spornoj parceli napasao stoku.

Ovako utvrđeno činjenično stanje rezultat je ocene dokaza izvedenih od strane drugostepenog suda, koji je postupio u skladu sa odredbama člana 383. stav 3. i 4. ZPP i po svojim ovlašćenjima ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima, primenom člana 387. stav 1. tač. 6. istog zakona. Drugostepeni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine tužilaca na predmetnoj parceli, predviđeni odredbama članova 28. stav 2, 30. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Pravni prethodnik tužilaca je bio u savesnoj i zakonitoj državini od 29.11.2001. godine i u vreme podnošenja tužbe (24.02.2014.godine) je stekao uslove za sticanje prava svojine redovnim održajem u smislu navedenih odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Tuženi nije osporio pretpostavku savesnosti pravnog prethodnika tužilaca, niti je dokazao da je on imao savesnu državinu. Drugostepeni sud je ocenio neosnovanim navode tuženog da se ne zna o kojoj površini parcele se radi i koju parcelu je pok. VV kupio od brata tuženog, budući da je iz uverenja o identifikaciji RGZ Službe za katastar nepokretnosti Lajkovac od 22.01.2014. godine i od 11.04.2014. godine utvrđeno da kat.parc. 7056/2 površine 7356m2 novog premera odgovara parceli 3521/2 površine 0.68.10 ha starog premera. Kod navedenog, tužioci kao naslednici pok. VV sa nespornim udelima od 5/6 i 1/6 idelanih delova, ispunjavaju uslove za sticanje svojine održajem na osnovu člana 28 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 1 stav 1 i 2 Zakona o nasleđivanju.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina. Naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa (stav 5 istog člana). U vreme potrebno za održaj uračunava se i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar, kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci (član 30. stav 2. tog zakona).

Članom 70. istog zakona je propisano da državinu stvari ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari (neposredna državina) (stav 1.), više lica mogu imati državinu stvari ili prava (sudržavina) (stav 4.). Prema članu 72. istog zakona, državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja (stav 1.), državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova (stav 2.), a savesnost državine se pretpostavlja (stav 3.).

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tužilaca je u posed sporne parcele stupio na na osnovu punovažnog ugovora o kupoprodaji i u tom posedu nije bio uznemiravan niti smetan u periodu od 29.11.2001. godine pa sve do svoje smrti 15.08.2015. godine, odnosno u periodu dužem od 10 godine, što je vreme koje je po državine zakonu potrebno za redovni održaj, kao originarni način sticanja svojine. Ugovor od 29.11.2001. godine, kojim je pravni prethodnik tužilaca kupio predmetnu parcelu je pravno valjan osnov za zakonitu državinu, a tuženi nije dokazao nesavesnost pravnog prethodnika tužilaca.

Neosnovani su navodi revizije da pravni prethodnik tužilaca u spornom periodu nije bio u posedu predmetne parcele, budući da iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da je u državinu predmetne parcele stupio nakon zaključenja ugovora od 29.11.2001. godine, što je kontatovano i u samom ugovoru, i parcelu redovno obilazio kada je dolazio iz inostranstva i imao nameru da na njoj sagradi kuću, iz čega sledi zaključak da je pravni prethodnik tužilaca u periodu od 29.11.2001. godine do 15.08.2015. godine bio isključivi držalac sporne parcele i da u mirnoj i neprekinutoj državini nije bio uznemiravan, opravdano smatrajući da je vlasnik predmetne parcele. Tuženi, suprotno revizijskim navodima, nije dokazao da je na bilo koji način vršio pravo svojine i faktičku vlast na predmetnoj parceli. Povremeni ulazak tuženog u pracelu radi napasanja stoke ne može se smatrati savesnim posedom, kako je to pravilno zakčučio i drugostepeni sud, pri čemu je tuženi znao da je njegov brat predmetnu parcelu prodao pravnom prethodniku tužilaca i da se sa njim dogovorio da mu isplati iznos koji je tuženi platio na ime takse za ostavinsko rešenje.

Ni ostalim navodima revizije, ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, budući da je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Pravilno je drugostepeni sud odlučio i o troškovima postupka na osnovu odredbi članova 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154. ZPP, odbio zahteve tuženog i tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka jer tuženi nije postigao uspeh u ovom postupku, a trošak za za sastav odgovora na reviziju nije bio potreban za za donošenje odluke revizijskog suda.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković