Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26198/2023
17.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Ilije Zindovića, predsednika veća, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević, Vesne Mastilović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Vladimir Jordanov, advokat iz ... i GG iz ..., sa boravištem u Švajcarskoj, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženih BB i VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 612/23 od 11.04.2023. godine, u sednici održanoj 17.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih BB i VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 612/23 od 11.04.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih BB i VV, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 612/23 od 11.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 228/21 (2016) od 31.10.2022. godine, utvrđeno je prema tuženima kao suvlasnicima na kat. parceli 4533 KO ... da je tužilac po osnovu gradnje stekao pravo svojine na objektu Pr+Pk, osnove prizemlja 78m² izgrađenom na kat. parc. br. 4533 ukupne površine 2262m² od čega zemljište pod zgradom i drugim objektom u površini od 66m², zemljište pod zgradom i drugim objektom površine od 29m², zemljište uz zgradu i drugi objekat u pov. od 500m², voćnjak druge klase u pov. od 1667m², a sve KO ..., za koji objekat je prikazan na slici veštačenja koji je izgradio sudski veštak geodetski tehničar Vladan Stanković od 31.05.2019. godine i prikazan detaljnim tačkama koje su taksativno navedene u tom stavu izreke presude i izbetoniranog platoa koji predstavlja deo zgrade prikazan detaljnim tačkama koji su taksativno navedene zajedno sa zemljištem ispod zgrade i navedenog izbetoniranog platoa, kao i prava korišćenja na zemljištu koje je neophodno potrebno za redovnu upotrebu tog objekta u površini od 239m² koja je na navedenoj skici prikazana detaljnim tačkama koje su taksativno navedene i obavezani su tuženi da tužiocu ovo pravo priznaju i dozvole da se tužilac kao nosilac navedenih prava upiše kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 612/23 od 11.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih VV i BB i potvrđena presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 228/21 (2016) od 31.10.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženih VV i BB za naknadu troškova povodom izjavljene žalbe.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB i VV su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11…10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom tužiocu je utvrđeno pravo svojine na opisanoj nepokretnosti a na kojoj su kao suvlasnici upisani svi tuženi. Pravni osnov sticanja prava svojine na predmetnim nepokretnostima tužilac temelji na pravu građenja na tuđem zemljištu u smislu odredbe člana 22. stav 1, člana 23. stav 1. i člana 25. stav 1. ZOSPO. Tuženi su znali da tužilac obavlja radove na predmetnoj parceli i na objektu koji je ranije postojao a veštačenjem je utvrđeno da je vrednost dograđenog dela objekta 10 puta veća od vrednosti ranije postojećeg objekta. Tuženi se nisu protivili izgradnji objekta od strane tužioca.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda, Vrhovni sud je stanovišta da nema osnova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih o navedenom pravnom pitanju. Tuženi su znali da tužilac gradi sporni objekat, tome se nisu protivili tj. tužiocu nije izričito zabranjeno da obavlja naznačene radove pa kako objekat koji je tu ranije postojao i novodograđeni deo objekta predstavlja jednu celinu u površini od 78m² i sastoji se od sprata, a spratnost objekta je prizemlje plus Pk i s obzirom da je vrednost objekta dograđenog dela mnogo veća od ranije postojećeg dela objekta (garaže), to je primenom citiranih propisa pravilno odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca, a ovakav stav je izražen i u mnogobrojnim presudama Vrhovnog suda sa sličnim činjeničnim stanjem.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava, pa je primenom člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženih nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.03.2016. godine, a vrednost predmeta spora je opredeljena na 100.000,00 dinara, što prema srednjem kursu na dan podnošenja tužbe predstavlja protivvrednost iznosa manjeg od 40.000 evra.
Iz svega toga proizlazi da revizija tuženih nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
dr Ilija Zindović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković