Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu i na osnovu Ugovora o radu br.290 od ...2015. godine obavljao poslove .... Rešenjem tuženog broj ... od ...2015. godine otkazan je ugovor o radu tužiocu, zbog povrede radne obaveze, zloupotrebe položaja i prekoračenja ovlašćenja, na osnovu člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu i člana 49. stav 1. alineja 25. Pravilnika o radu tuženog. Prema razlozima osporenog rešenja tuženi je 22.06.2015. godine obavešten elektronskim putem da je karticom za gorivo broj ... izvršeno plaćanje transakcije u iznosu od 2.999,83 dinara, da je 20,66 litara naftnih derivata utočeno van rezervoara motornog vozila na beznzinskoj stanici „... – ECR1“, da za karticu kojom je vršeno utakanje tuženi nije dostavio saglasnost za točenje van rezervoara motornog vozila zbog čega su ovlašćena lica izvršila blokadu kartice nakon izvršene transakcije. Uvidom u video-zapis dostavljen od strane ovlašćenih lica NIS, interne službene dokumentacije, tuženi je utvrdio da je tužilac izvršio sipanje goriva van rezervoara motornog vozila „...“, registarski broj .., a da za to nije imao ovlašćenje. Pre donošenja spornog rešenja tužiocu je dostavljeno upozorenje broj 3675 od 06.07.2015. godine, na koje se tužilac nije izjasnio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac postupao suprotno svojim obavezama, da je nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze ne pokazujući pažnju koja se očekuje od prosečno zaposlenog, te da je svojom krivicom načinio povredu radne obaveze. Tužilac nije sporio da je njegova krivica u tome što, kada je vozilo stalo, nije obavestio nikoga iz firme o toj situaciji, na koji način je zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenje utakanjem goriva van rezervoara, bez ovlašćenja poslodavca. Tužilac je u ranijim sličnim situacijama kontaktirao poslodavca službenim telefonom, te je stoga bio svestan svojih obaveza u ovakvim situacijama, a nije dokazao da je u konkretnom slučaju postupao po hitnom nalogu poslodavca i da je postojala potreba da tužilac iz tih razloga samoinicijativno vrši promenu organizacije rada i nabavke goriva kod tuženog. Tužbeni zahtev je odbijen sa pozivom na odredbe člana 179. stav 2. tačka 2. i 180 stav 1. i 2. Zakona o radu, člana 49. stav 1. alineja 25 Pravilnika o radu tuženog od 16.01.2015. godine i člana 12. Ugovora o radu br.290 od 28.01.2015. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se spornom prilikom u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu i člana 49. stav 1. alineja 25. Pravilnika o radu tuženog.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to, između ostalog, ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja.

Odredbom člana 49. stav 1. alineja 25. Pravilnika o radu tuženog od 16.01.2015. godine propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze, ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja.

Odredbom člana 12. Ugovora o radu br 290 od 28.01.2015. godine, kojim je tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog, propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos kod poslodavca na način i na osnovu uslova i razloga propisanih opštim aktom poslodavca i Zakonom o radu.

Iz sadržine navedenih zakonskih odredbi proizlazi da je krivica osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze koja se ogleda u zloupotrebi položaja ili prekoračenju ovlašćenja, pri čemu je teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog na strani poslodavca. U konkretnom slučaju, tuženi je dokazao u čemu se sastoji krivica tužioca, s obzirom da je tužilac 22.06.2015. godine na benzinskoj pumpi utočio u vozilo tuženog naftni derivat van rezervoara motornog vozila, a bez saglasnosti za ovakvo postupanje, odnosno za točenje van rezervoara motornog vozila. Tužilac nije sporio da nije obavestio nikoga iz firme o ovakvom točenju naftnog derivata, iako je bio u sličnim situacijama ranije kada je kontaktirao poslodavca službenim telefonom. Takođe nije dokazao da se radi o postupanju po hitnom nalogu poslodavca, te da je postojala potreba da se samoinicijativno izvrši promena organizacije rada radi bržeg i efikasnog postupanja.

Suprotno navodima revizije da tužilac nije bio upoznat da se kartica može koristiti samo za plaćanje goriva koje se utače u rezervoar automobila, utvrđeno je iz iskaza tužioca da je znao kako se koristi kartica, da je nikada nije koristio za točenje goriva na drugi način, da je spornom prilikom imao službeni mobilni telefon i da se nije prvi put desilo da je vozilo ostalo bez goriva, a navodi revizije su osporeni i iskazima svedoka BB i VV. Ponavljanje u reviziji žalbenih navoda o potrebi hitnog postupanja po nalogu poslodavca i da nije oštetio poslodavca jer se u vozilu nalazilo onoliko goriva koliko je kupljeno spornom prilikom bez značaja, je s obzirom da je drugostpeni sud ove žalbene navode pravilno cenio i obrazložio.

Navodi revizije da je tuženi postupio suprotno članu 185. stav 5. Zakona o radu u odnosu na datum odjave sa osiguranja, nije od uticaja na drugačije presuđenje kod utvrđenog da je tužilac svojom krivicom načinio povredu radne obaveze u odnosu na koju povredu je doneto osporeno rešenje o otkazu 21.12.2015. godine.

Ostalim navodima revizije se faktički ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković