Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. i 441 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) - ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revizijom ukazuje, po članu 407. stav 1. ZPP, ne predstavlja razlog zbog koga se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog zasnovala radni odnos na određeno vreme ugovorima o radu od 05.03.2014. godine i od 26.05.2016. godine, na poslovima medicinske sestre u ..., a radi zamene odsutnog zaposlenog. Tužilja je bila angažovana na određeno vreme na navedenim poslovima medicinske sestre u ..., u kontinitetu u periodu od 05.03.2014. godine do 01.09.2016. godine, nakon čega je zaključila ugovor o radu od 01.09.2016. godine, kojim je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, radi obavljanja poslova medicinske sestre - ... u službi za ... . Članom 7. tog ugovora o radu bilo je predviđeno da probni rad traje šest meseci, s tim da za vreme trajanja probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ovaj ugovor o radu sa otkaznim rokom od 5 dana, a članom 8. je ugovoreno da će za vreme probnog rada zaposleni obavljati poslove medicinske sestre-..., da će praćenje i ocenjivanje probnog rada vršiti Komisija određena od strane poslodavca i da ako zaposleni za vreme probnog rada ne pokaže odgovarajuće stručne i radne sposobnosti prestaje mu radni odnos danom isteka roka 28.02.2017. godine. Odlukom tuženog od 01.09.2016. godine, formirana je Komisija za praćenje probnog rada tužilje, u sastavu dr Dejan Marinković, predsednik, Snežana Jeremić član i Snežana Blašković član, kojom je utvrđen period praćenja probnog rada tužilje za period od 01.09.2016. godine do 28.02.2017. godine i članom 3. je predviđeno da je zadatak komisije da prati rad zaposlenog na poslovima medicinske sestre-..., njegove stručne radne sposobnosti, kvalitet i način izvršavanja radnih zadataka i da je komisija dužna da direktoru Instituta dostavi izveštaj o praćenju probnog rada najkasnije 7 radnih dana pre isteka trajanja probnog rada. Osporenim rešenjem tuženog od 20.02.2017. godine, tužilji je prestao radni odnos kod tuženog, jer za vreme probnog rada nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti, te je određeno da joj radni odnos prestaje danom isteka roka određenog ugovorom o radu. Prema obrazloženju osporenog rešenja za vreme trajanja probnog rada tužilja je minimalno savladala način rada u operacionom bloku, ali koji nije zadovoljavajući za samostalno obavljanje radnih zadataka i nije pokazala zrelost i kolegijalnost, što je utvrđeno iz Izveštaja komisije o probnom radu tuženog od 24.01.2017. godine. Iz iskaza saslušanih svedoka utvrđeno je da su u posao ... tužilju uvodile glavna sestra Snežana Jeremić, i koordinatorke Kristina Zizoski i Svetlana Đurđević, obučavanjem u operativnim salama u operativnom bloku i organizovanjem edukacije i sastanaka o probnom radu na kojima je prisustvovala tužilja i iste su pratile i kontrolisale rad tužilje, nakon čega su zaključile da tužilja u toku probnog rada nije savladala osnove poslova ..., kao što su sterilno navlačenje rukavica i oblačenje mantila, poštovanje uslova asepse prilikom garniranja stola u sali, da nije pratila edukacije, da je davala netačne informacije kolegama u sali i da je ulazila u konflikte sa koleginicama.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, pozivajući se na odredbe člana 36. Zakona o radu, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, ocenivši da tužilja za vreme probnog rada nije pokazala odgovarajuće stručne i radne sposobnosti, o čemu je obaveštena od strane svog pretpostavljenog, a na osnovu primedbi glavne sestre, kordinatora i Komisije formirane za praćenje rada tužilje. Nepokazivanje stručnog rada i nesposobnost za vreme trajanja probnog rada spadaju u otkazne razloge koji moraju biti utvrđeni na objektivan i pouzdan način i to se obično prepušta stručnoj komisiji, na koji način je tuženi, kao poslodavac i postupio, pa kako je tokom postupka nesumnjivo utvrđeno da je tužilja neuredno i netačno izvršavala obaveze tokom ugovorenog probnog rada, prvostepeni sud je zaključio da je nastupio otkazni razlog iz člana 36 stav 3 Zakona o radu. U pogledu datuma zavođenja izveštaja o probnom radu tužilje, prvostepeni sud smatra da se radi o očiglednoj grešci prilikom zavođenja izveštaja, s obzirom da se na istom nalaze dva pečata tuženog br. .. od 24.01.2015. godine i br. .. od 06.03.2017. godine, ali da je izveštaj komisije predat tuženom dana 24.01.2017. godine, kako je konstatovano u otkaznom rešenju, te su neosnovani navodi tužilje da je prvo doneto rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje dana 28.02.2017. godine, a da je izveštaj komisije predat šest dana nakon toga, odnosno 06.03.2017. godine.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, ocenivši da je osporeno rešenje nezakonito jer je tuženi u obrazloženju osporenog rešenja propustio da navede koji su to su očekivani rezultati rada koje je tužilja na probnom radu trebalo da ostvari, kao i razloge kojima se poslodavac rukovodio kod donošenja rešenja o otkazu, a koji ukazuju da tužilja nije zadovoljila na probnom radu i da nije ostvarila očekivane rezultate rada. Takođe, suprotno Odluci o formiranju komisije za praćenje rada tužilje od 01.09.2016. godine, rad tužilje bio je ispraćen samo od strane glavne medicinske sestre Snežane Jeremić, čije je mišljenje o radu tužilje verifikovano pomenutim Izveštajem komisije, čime nije ispoštovana interna procedura tuženog. Pored toga, Izveštaj komisije o probnom radu na kojem se bazira osporeno rešenje, je kod tuženog zaveden pod dva pečata i to br. .. od 24.01.2015. godine i br. .. od 06.03.2017. godine, iz čega proizlazi da je da je Izveštaj donet mnogo pre ili tek nakon donošenja osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa, te se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je navedeni Izveštaj predat direktoru tuženog 24.01.2017. godine i da se radi o očiglednoj grešci prilikom zavođenja Izveštaja.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Mogućnost zasnivanja radnog odnosa uz ugovaranja perioda probnog rada i njegovo najduže trajanje, prestanak radnog odnosa pre isteka perioda probnog rada i prestanak radnog odnosa istekom ugovorenog perioda probnog rada, regulisano je odredbom člana 36. Zakona o radu (''Sl. glasnik RS'' br.24/05, ... i 75/14). Navedenom zakonskom odredbom propisano je da probni rad može da traje najduže šest meseci (stav 2); da pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana, a da je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu (stav 3); da zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu (stav 4).

Prema odredbi člana 175. stav 1. Zakona o radu, radni odnos prestaje, između ostalog, istekom roka za koji je zasnovan (tačka 1) i otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog (tačka 4).

Naime, Zakonom o radu predviđena je mogućnost ugovaranja probnog rada za poslove za koje poslodavac smatra da je neophodna prethodna provera znanja i sposobnosti. Ugovoren probni rad od šest meseci predstavlja u suštini zasnivanje radnog odnosa pod odložnim uslovima, ukoliko se pokaže da zaposleni ispunjava uslove rada, ostaje u radnom odnosu, a koliko ne zadovolji na probnom radu, gubi radni odnos, u kom slučaju je reč o prestanku radnog odnosa u smislu čana 175. tačka 1. Zakona o radu.

U konkretnom sučaju, tužilji je pobijanim rešenjem prestao radni odnos po isteku roka od šest meseci, za koji period je ugovoren probni rad zaključenim ugovorom o radu od 01.09.2016. godine, na osnovu Izveštaja Komisije formirane za praćenje rada tužilje koja je ocenila da tužilja nije pokazala odgovarajuće radne i stručne sposobnosti potrebne za obavljanje poslova medicinske sestre-... . Radne sposobnosti tužilje u toku trajanja probnog rada bile su predmet ocene od strane Komisije formirane za praćenje rada tužilje, a na osnovu primedbi glavne sestre, koja je bila član Komisije i kordinatora koje su tužilju uvodile u posao medicinske sestre-..., obučavale u operativnim salama i organizovale edukacije i sastanke povodom probnog rada. Utvrđeno je da je tužilja za vreme trajanja probnog rada minimalno savladala način rada u operacionom bloku, ali koji nije zadovoljavajući za samostalno obavljanje radnih zadataka i da nije pokazala zrelost i kolegijalnost, a što je navedeno i u obrazloženju rešenja o prestanku radnog odnosa.

Kod navedenog, pogrešan je zaključak drugostepenog suda da osporeno rešenje nije obrazloženo, pri čemu je poslodavac u obavezi da u rešenju o prestanku radnog odnosa obrazloži svoju odluku, samo u slučaju kada mu se ugovor o radu otkazuje pre isteka ugovorenog perioda probnog rada, u kom slučaju je dužan i da mu ostavi otkazni rok koji ne može biti kraći od pet radnih dana (član 36. stav 3. Zakona o radu). Suprotno tome, na osnovu člana 36. stav 4. Zakona o radu, zaposlenom za koga poslodavac oceni da nije pokazao odgovarajuće radne i/ili stručne sposobnosti, radni odnos prestaje istekom perioda probnog rada, u kom slučaju poslodavac nije dužan da mu ostavlja otkazni rok, niti je u obavezi da posebno obrazlaže odluku o prestanku radnog odnosa po ovom osnovu.

Prema iznetom, budući da je rad tužilje u periodu probnog rada ispraćen od strane glavne sestre i kordinatora čije je mišljenje o radu tužilje verifikovano izveštajem Komisije formirane da prati rad tužilje, koja je je ocenila da tužilja nije zadovoljila na probnom radu, po oceni Vrhovnog suda, ispunjen je uslov za prestanak radnog odnosa istekom roka ugovorenog trajanja probnog rada, propisan odredbom člana 36. stav 4. Zakona o radu. Bez značaja je činjenica da je Izveštaj komisije o probnom radu na kojem se bazira osporeno rešenje, kod tuženog zaveden pod dva pečata sa datumom 24.01.2015. godine i 06.03.2017. godine, imajući u vidu da je reč o očiglednoj tehničkoj grešci, budući da iz izvedenih dokaza proizlazi da je izveštaj Komisije predat direktoru 24.01.2017. godine.

Imajući u vidu da je tužilji zakonito prestao radni odnos, neosnovan je njen zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković