Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik mr Dragan Dragićević, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ Beograd – Ogranak RB „Kolubara“ Lazarevac, čiji je punomoćnik Sabahudin DŽ. Tahirović, advokat iz ..., radi određivanja naknade, odlučujući o reviziji protivnika predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 822/21 od 24.02.2022. godine, u sednici veća održanoj 25.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija protivnika predlagača, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Valjevu Gž 822/21 od 24.02.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Ubu R1 33/19 od 03.02.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime naknade za voćne zasade na KP br. .., .. i .. KO ..., koje su eksproprisane rešenjem Opštine Lajkovac broj 465-54/19- 04 od 30.04.2019. godine isplati i to za voćne zasade na KP br. .. i .. KO ... koji su obuhvaćeni u sertifikaciji i kontorli u organskoj proizvodnji, 8.389.350,00 dinara; za voćne zasade koji nisu obuhvaćeni u sertifikaciji i kontorli u organskoj proizvodnji i za deo voćnog zasada koji se nalazi oko stambenog objekta na okućnici na KP br. .. KO ... 160.087,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.02.2021. godine do isplate; stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču na ime troškova postupka plati 663.000,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Valjevu Gž 822/21 od 24.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i rešenje Osnovnog suda u Ubu R1 33/19 od 03.02.2021. godine, u stavu prvom izreke potvrđeno; stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima sadržana u stavu drugom izreke navedenog rešenja, tako što je protivnik predlagača obavezan da predlagaču na ime troškova postupka plati 723.000,00 dinara; stavom trećim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 4.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagač je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Predlagač je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijano rešenje primenom člana 408. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11...18/20) na čiju primenu upućuje član 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija protivnika predlagača nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Odeljenja za privredu i imovinsko-pravne poslove Opštine Lajkovac broj 465-54/2019-04 od 30.04.2019. godine eksproprisane su KP br. .. voćnjak 3. klase u površini od 0.64.56 ha, KP br. .. voćnjak 3. klase u površini od 1.05.49 ha i KP br. .. zemljište pod zgradom – objektom u površini od 0.01.14 ha, zemljište pod zgradom – objektom u površini od 0.00.51 ha, zemljište uz zgradu – objekat u površini od 0.05.00 ha i šuma 3. klase u površini od 0.08.58 ha, upisane u LN br. .. KO ..., kao privatna svojina ovde predlagača AA, sa građevinskim objektima i pripatcima navedenim u rešenju o eksproprijaciji. U dosadašnjem toku ovog vanparničnog postupka, delimičnim rešenjem Osnovnog suda u Ubu R1 33/19 od 29.07.2020. godine, čiji je sastavni deo rešenje o ispravci R1 33/19 od 23.09.2020. godine, koje je pravnosnažno, određena je novčana naknada koju je obavezan da plati protivnik predlagača ranijem vlasniku i to za zemljište koje čine navedene katastarske parcele, za građevinske objekte, pripatke i za troškove preseljenja, kao i za drvnu masu, u ukupnom iznosu od 21.122.104,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja rešenja. Predmet naknade u rešenju koje se pobija revizijom su voćni zasadi na eksproprisanim parcelama. Radi utvrđivanja vrednosti voćnih zasada obavljeno je veštačenje preko veštaka poljoprivredne struke. Prema nalazu i mišljenju veštaka poljoprivredne struke, na KP br. .. i .. koje su po kulturi voćnjak 3. klase u ukupnoj površini od 1.40.05 ha najzastupljenija su stabla jabuke i krušaka, pri čemu se između redova nalaze matični žbunovi vegetativnih podloga jabuke, kao i vegetativnih podloga dunje, a postoje i dva reda lešnika. Reč je o organskom zasadu, a organska proizvodnja regulisana je važećim Zakonom prema kome sertifikaciju vrše odgovarajuća preduzeća koja poseduju dozvolu Ministarstva poljoprivrede RS. Predlagač je veštaku dostavio, pored ostalog, Ugovor o vršenju kontrole sertifikacije u organskoj proizvodnji broj 4/16 za KP .. i KP .. KO ..., za vrstu gajenog bilja i to jabuka, krušaka i lešnika za 2018, 2019. i 2020. godinu, kao i potvrdu o uključenju operatora u sistem organske kontrole zaključno sa 2019. godine, a naknadno je dostavljen i sertifikat o organskoj proizvodnji za 2020. godinu. U pogledu stanja voćnih zasada na navedenim parcelama, veštak se izjasnio da su na licu mesta primetni nedostaci koji po mišljenju veštaka mogu značajno uticati na rezultat tog zasada detaljno navedeni i obrazloženi u nalazu i mišljenju, međutim, veštak se izjasnio da izdati sertifikati predstavljaju dokaz o organskoj proizvodnji i da veštak nije u mogućnosti da procenjuje da li se radi o organskoj ili konvencionalnoj proizvodnji, jer on ne kontroliše sertifikat, njegove stručne primedbe u vezi voćnog zasada date na osnovu uviđaja na terenu utiču samo na procenu vrednosti voćnog zasada, ali ne i na kvalifikaciju da li se radi o organskoj ili konvencionalnoj proizvodnji. U pogledu vrednosti voćnih zasada na navedenim parcelama veštak poljoprivredne struke izjasnio se u dve varijante. U varijanti organske proizvodnje vrednost zasada iznosi 8.389.350,00 dinara, a u varijanti konvencionalne proizvodnje 4.902.125,00 dinara. Na KP br. .. nalaze se voćna stabla koja nisu obuhvaćena sertifikacijom i kontrolom u organskoj proizvodnji i njihova vrednost prema nalazu i mišljenju veštaka iznosi 160.087,00 dinara. Protivnik predlagača nije imao primedbe na nalaz i mišljenje veštaka, ali je osporio da se u konkretnom slučaju radi o organskoj proizvodnji, pa je u toku ovog postupka pokrenuo i postupak inspekcijskog nadzora nad radom sertifikacione kuće koja je predlagaču izdala sertifikate o organskoj proizvodnji.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prema kome predlagač poseduje sertifikat o organskoj proizvodnji na KP br. .. i KP br. .. nižestepeni sudovi su naknadu za voćne zasade na navedenim parcelama dosudili prema vrednosti utvrđenoj u varijanti za organske proizvode u iznsu od 8.389.350,00 dinara, a za voćne zadase u konvencionalnoj proizvodnji na KP .. u iznosu od 160.087,00 dinara.

Po oceni Vrhovnog suda, prilikom određivanja visine naknade za voćne zasade nižestpeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili kao u izreci pobijanog rešenja.

Odredbom člana 45. Zakona o eksproprijaciji propisano je da naknada za eksproprisani vinograd ili voćnjak koji daje plodove određuje se tako što se odredi obeštećenje za zemljište prema članu 42. ovog Zakona, pa se tom iznosu doda tržišna cena neamortizovanih investicija uloženih za podizanje i održavanje takvog vinograda ili voćnjaka i iznos čistog prinosa koji bi taj vinograd ili voćnjak dao, s obzirom na svoju starost i plodnost, onoliko godina koliko je potrebno da se podigne i da stupi u punu rodnost nov vinograd ili voćnjak (stav 1.); naknada za eksproprisani mladi vinograd ili voćnjak koji ne daje polodove određuje se tako što se odredi naknada za zemljište prema članu 42. ovog Zakona, pa se tome doda vrednost investicije uloženih za njegovo podizanje i iznos čistog prinosa koji bi se ostvario za onoliko godina koliko je taj vinograd ili voćnjak star do trenutka eksproprijacije (stav 2.); po odredbama stava 1. i 2. ovog člana određuje se naknada i za pojedina stabla voćaka i čokota vinove loze koji se nalaze na eksproprisanom zemljištu.

Na okolnost utvrđivanja visine tražene naknade za voćne zasade sud je odredio izvođenje dokaza veštačenjem od strane veštaka poljoprivredne struke. Veštak je nalaz i mišljenje dao prema pravilima struke, tako da su sudovi pravilnom primenom odredbe člana 46. Zakona o eksproprijaciji utvrdili visinu naknade koja pripada predlagaču. U reviziji protivnik predlagača ponavlja žalbene navode da u konkretnom slučaju nije reč o organskoj proizvodnji na KP br. .. i KP br. .., zbog čega je on i pokrenuo postupak inspekcijskog nadzora nad radom sertifikacione kuće koja je predlagaču izdala sertifikate o organskoj proizvodnji, što je od uticaja na dosuđenu visinu tražene naknade. Ovi revizijski navodi su neosnovani, jer su već cenjeni od strane drugostepenog suda, a Vrhovni sud prihvata stanovište nižestepenih sudova da veštak i sudovi nisu ovlašćeni da se upuštaju u analizu postupka izdavanja sertifikata i zakonitost kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji biljnih kultura i zasada na navedenim parcelama predlagača, zbog čega nije od uticaja na drugačiju odluku suda ni činjenica da je protivnik predlagača pokrenuo inspekcijski nadzor radi utvrđivanja ispravnosti sertifikata, jer je sertifikate i potvrde o organskoj proizvodnji izdalo privredno društvo kome su ta javno-pravna ovlašćenja poverena od strane Ministarstva poljoprivrede.

Protivnik predlagača i ostalim revizijskim navodima faktički osporava činjenično stanje koje je bilo osnov za primenu člana 45. Zakona o eksproprijaciji, što ne može biti revizijski razlog u smilu člana 407. ZPP.

Sa iznetih razloga neosnovani su revizijski navodi da je pobijanim rešenjem pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni, zbog čega je odbijen zahtev protivnika predlagača za naknadu tih troškova, shodno odredbi člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 420. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković