Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 - drugi zakon) i našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena botna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni relativno bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, kako revizija ukazuje pozivom na član 407. stav 1. tačka 3. ZPP. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i na valjanim razlozima zasnovao ocenu o pravnom značaju bitnih činjenica čija tačnost nije dovedena u pitanje revizijskim navodima, ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, te postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. ZPP.

Prema činjenicama utvrđenim u sprovedenom postupku, tužilja je u 1984. godini po kupoprodajnom ugovoru postala vlasnik dvosobnog stana u ulici ... br. .. u Beogradu, kao neuseljivog. Sa svojim suprugom VV živela je u Južnoafričkoj republici od 1990. godine i upoznala oca tuženog koji je imao privatnu lekarsku praksu u Bocvani, kao i njegova supruga svoju lekarsku praksu pored njegove, te predočili zainteresovanost da pribave dozvolu za obavljanje privatne lekarske prakse supruga tužilje u Bocvani i sa ocem tuženog GG dogovorili da mu isplate novčanu naknadu da svojim uticajem kod službenih lica u Bocvani obezbedi dozvolu za rad suprugu tužilje u privatnoj praksi pored njegove i utvrdili visinu naknade na 40.000 DEM-a. Uplatom izvršenom 09.03.2001. godine preko računa posrednika, isplaćen je deo ugovorene naknade u visini od 15.000 DEM-a, a ostatak u visini od 25.000 DEM-a dogovoren za isplatu po dobijanju dozvole za rad. U sklopu ovog dogovora, a u cilju obezbeđenja preostalog potraživanja oca tuženog, tužilja je izdala overena punomoćja 10.09.2001. godine i 28.09.2001. godine kojim je ovlastila lice sa kojim je preko oca tuženog ostvarila kontakt, DD da u njeno ime i za njen račun zaključi ugovor o kupoprodaji njenog stana u Beogradu na označenoj adresi, što je i učinjeno zaključenjem spornog ugovora o kupoprodaji sa ovde tuženim, BB, overenim 06.10.2001. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pod II Ov 2032/21. U ugovoru je navedena kupoprodajna cena od 1.500.000,00 dinara i konstatovano da je kupac cenu isplatio prodavcu, sadržana je i klauzula intabulandi. Tuženi je potpisivanju ugovora pristupio po nalogu svog oca. U to vreme imao je 19 godina. Kupoprodajna cena nije isplaćena niti od strane tuženog, niti od strane oca tuženog. Upis prava svojine na tuženog po ugovoru koji je zaključen još 06.10.2001. godine godinama nije bio tražen, sve do 2018. godine. Rešenjem RGZ od 17.07.2018. godine tuženi je upisan kao vlasnik na predmetnom stanu. U međuvremenu okončana je parnica koju je tužilja vodila radi iseljenja unuke ranijih korisnika stana, pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 40791/13 od 04.07.2016. godine, i rešenjem o izvršenju od 09.11.2017. godine je dozvoljeno izvršenje iseljenjem izvršnog dužnika ĐĐ iz predmetnog stana.. Otac tuženog nije ishodio dozvolu za lekarsku praksu suprugu tužilje u Bocvani, već je zahtev koji je bio podnet odbijen 14.12.2001. godine. U ovom postupku tužba je podneta 02.07.2018. godine.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, ugovor o kupoprodaji predmetnog stana između tužilje i tuženog, kao ugovor za čije zaključenje nije postojala prava volja, ni namera ugovornih strana za prenos prava svojine, već je kao prividan prikrivao i predstavljao obezbeđenje preostlog dela novčanog potraživanja oca tuženog prema suprugu tužilje u vezi obezbeđivanja dozvole za obavljanje privatne lekarske prakse u Bocvani, koji ne uživa pravnu zaštitu i nikada nije realizovan, je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo. U razlozima za izneto stanovište nižestepeni sudovi su se pozvali na odredbe člana 66. Zakona o obligacionim odnosima i donetim presudama osnovanim ocenili zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji od 06.10.2001. godine i odlučili o posledici ništavosti, da je tuženi dužan da trpi knjižnu promenu upisa tužilje kao vlasnika predmetnog stana.

Neosnovano se revizijom tuženog osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova kod ocene o osnovanosti tužbenog zahteva, iznošenjem tvrdnje o nepostojanju veze između dva različita pravna posla, pribavljanja licence i ugovora o kupoprodaji stana, navoda da je pogrešna ocena data o nedozvoljenosti ugovaranja naknade za pribavljanje licence za obavljanje privatne lekarske prakse za supruga tužilje u Bocvani kao da je ugovaranje zasnovano na trgovini uticaja na nedozvoljen način, a da se u konkretnom slučaju ne radi o pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije nego druge strane države, konkretno Bocvane gde je to dozvoljeno, kao i da sudovi ne citiraju ni jednu odredbu pozitivnih zakonskih propisa Bocvane, niti nekog međunarodnog pravnog akta koji navedeno tretira kao nedozvoljeno. Revizijom se u suštini negira da pravni posao u vezi licence i prodaje lekarske prakse u Bocvani stoji u vezi sa zaključenjem pobijanog ugovora o kupoprodaji stana u Beogradu, te iznose navodi kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 407. stav 2. ZPP izričito je propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. ovog zakona. Pobijana presuda nije doneta primenom navedene zakonske odredbe, pa osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza nije dozvoljeno u revizijskom postupku.

Utvrđene činjenice, i po oceni ovog suda, jasno ukazuju da predmetni ugovor o kupoprodani stana nije zaključen sa namerom prenosa prava svojine, već kao obezbeđenje ispunjenja obaveza iz pravnog posla obezbeđenja dozvole za rad radi prodaje lekarske prakse u Bocvani, koji nije realizovan, imajući u vidu da je suprug tužilje odbijen sa zahtevom za dobijanje licence za lekarsku praksu u Bocvani, a da kupoprodajna cena za stan u Beogradu nije isplaćena, te da je zaključeni ugovor o kupoprodaji stana fiktivan pravni posao. Kao takav je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo, shodno odredbama člana 66. stav 1. i člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. O posledici utvrđene ništavosti ugovora odlučeno je u skladu sa odredbom člana 104. stav 1. navedenog zakona.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1, ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci i primenom stava 2. istog člana nepotrebnim nalazi da u daljem obrazlaže presudu, jer se time ne bi postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Zahtev tužioca za naknadu troškova datog odgovora na reviziju ocenjen je neosnovanim, jer odgovor na reviziju nije nužan i ne predstavlja trošak potreban radi vođenja parnice u smislu člana 154. satv 1. ZPP, zbog čega je o tom zahtevu odlučeno kao u izreci, primenom člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković